Србијански глас - јануар 2017

Негде дубоко у колективној људској свести назире се нејасно и кошмарно вероватно најкључнији од свих кључних повода Првог светског рата – деградација цивилизације, распад бића човечанства. Није овај рат произвео социјализме – бољшевизам и фашизам, али јесте створио биолошку основу од материјализоване страшне људске патње, на којој се запатило најгоре безбожничко зло које је убило више Божјих створења и спржило више земље него што учинише сви ранији тирани заједно.

Пре два месеца Влада Србије повукла је жандармерију са административне линије са АП КиМ. Та вест прошла је малтене неприметно у режимским медијима, али су српски становници дуж административне линије где преовлађују Шиптари итекако осетили њихов одлазак.

1961. године на Хиландар је дошла група српских искушеника.

Реч „хомофобија” потиче од грчких речи „хомос” или „омос” (omós), која значи исти, једнак, заједнички и „фобос” или „фовос” (fóbos), која значи страх. Ту је „хомос” скраћеница за хомосексуалност – сексуалну наклоност ка истом полу. Дакле, хомофобија је став да је хомосексуалност психијатријска болест и социјално непожељна.

Србијанство је појава са којом Срби не могу напредовати. Међутим, србијанство јеи српска одлика без које Срби не могу напредовати. Парадокс. Шта је од овога тачно? Очигледно ја да је потребно разјашњење.

‘О, Аллах, подари побједу, част и моћ нашој браћи у
Јемену, Сирији, Ираку и по цијелом свијету.
Нека побиједе подмукле жидове и хришћане
злонамјерне и непоуздане лицемјере’.
Имам најсветије џамије за муслимане у Меки,
Абдул Рахман Ал-Судаис