Menu
Професор др Божидар Митровић

Професор др Божидар Митровић

Професор др Божидар Митро...

Србијански клуб: НОВИНАР

Србијански клуб: НОВИНАР

– Молим вас, да ли бисте ...

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Prev Next

О разумевању текста, или шта је писац рекао

О разумевању текста, или шта је писац рекао

У српском дебатном и полемичком простору видљив је недостатак усредсређености на тему, дигресивни начин излагања и полемике, опширност и репетитивност без икаквог смисла и мере.

Некада такав метод комуникације служи да се избегну одговори и да се манипулишу читаоци или слушаоци. Томе се ништа не може замерити, јер тада постоји и смисао и циљ и то је део политичког заната, на пример. Проблем је много већи када феномени које сам поменуо нису последица намере да се манипулише, већ су резултат и манифестација слабости образовног система који не учи ђаке да анализирају и тумаче написано или изговорено, нити да се јасно, прецизно и концизно изражавају.

Када сам био ђак, у оквиру часова српскохрватског језика анализирали су се књижевни текстови и поезија, а ђаци су одгонетали шта је то писац хтео да каже. Нажалост, у тој врсти анализе важан је природни дар, сензибилитет, осећај за књижевност. Ко то нема, неће разумети криптичније књижевне текстове и поезију и та врста „знања“ се не може стећи на часовима књижевности. На другој страни, оно знање које се може стећи, никада није било у наставном програму, бар не у време када сам ја био ђак.

Ђаци у Енглеској, у оквиру учења матерњег језика, имају часове посвећене разумевању текста (comprehension) и то се учи још у нижим разредима школе, негде око девете године, ако се добро сећам. Веома је важно да се са оваквом врстом вежбања крене од малих ногу. Овде није реч о разумевању књижевних текстова и трагању за дубљим смислом и скривеном поруком – не, реч је само о разумевању онога што је у тексту јасно написано. Ђаци би кроз одговоре на унапред постављена питања требало да покажу да су пажљиво прочитали текст и да су разумели шта у њему пише. За ову врсту анализе није потребан посебан природан дар, потребно је само пажљиво и фокусирано читање које се постиже вежбањем.

Англосаксонци имају и културу дебатовања коју такође развијају од малих ногу. Та врста тренинга је изузетно важна и морала би бити стандардни део наставе још у основној школи.

У чудесној књизиЛовац у житу, Џ. Селинџера, мој омиљени јунак тинејџерске доби, Холден Колфилд, такође има проблем да се држи теме када говори и стога лоше пролази на испиту на коме се мора држати говор. У разговору са професором Антолинијем, Холден описује још гору ситуацију у којој се нашао његов друг Ричард Кинсела. Ричардово излагање је на часу било непрекидно ометано повицима – дигресија, дигресија, јер он није успевао да се држи задате теме. Ова моја мала књижевна дигресија је имала за циљ да покаже да се технике јавног говора уче и да Англосаксонци то одавно знају и практикују.

Вратимо се Србији. Замислимо да публика, слушајући српске јавне делатнике, може викати – дигресија, дигресија – када год они скрену са теме. Замислимо да је могуће викати – скрати, скрати – сваки пут када говорник заборави да није сам у студију, или када упорно рециклира исте ставове и тезе. Ко би опстао на јавној сцени?

Замислимо да водитељи који интервјуишу саговорнике могу увек и свима рећи (када заслуже) – дигресија, дигресија, или – то није било питање, или – молим вас скратите одговор. Замислите да домаћи политичари одрже говор а да га не читају, или да одрже импровизовани, неприпремљени говор. Ко би остао у политичком животу Србије?

Проблем фокуса који имају домаћи јавни делатници карактеристичан је и за добар део нације и ту је недостатак школског тренинга јасно видљив. И у приватним разговорима се често наилази на опширност која замара.

Проблеми о којима пишем су можда најбоље видљиви у блогосфери. У коментарисању текстова и ставова, основна тема (предмет текста) се често игнорише и замењује неком другом темом. Успутне реченице постају фокус дебате. У полемикама се скаче с теме на тему, уводе се нове теме а да претходна не добија какав-такав епилог. На крају све завршава разводњено и хаотично.

Дигресивни начин размишљања и полемичка недисциплина нису везани ни за мањак интелигенције, ни за мањак образовања, нити се ту нужно крије некаква зла намера. Школски систем једноставно није помагао да се млади мозгови на време структурирају и науче основним правилима анализе текста и дебатовања. Свако је препуштен себи и свом дару за меру.

Можда је добра илустрација феномена нефокусираног и дигресивног читања видљива у мојој полемици са госпођом Даницом Поповић из 2008. године. Читаоце упућујем на следеће текстове:

Мој текст:

https://nkatic.wordpress.com/2008/08/26/beogradska-lakirovka/

Реакција госпође Поповић на мој текст:

https://nkatic.wordpress.com/2008/09/03/%E2%80%9Ebeogradska-lakirovka%E2%80%9D-kako-da-ne-danica-popovic/

Мој одговор:

https://nkatic.wordpress.com/2008/09/05/promasena-polemika/

Завршни текст госпође Поповић на који нисам одговорио и којим је полемика завршена:

https://nkatic.wordpress.com/2008/09/09/nista-od-polemike-danica-popovic/

Занимljиво и поучно искуство сам имао и са господином Стојаном Стаменковићем, познатим српским економистом поводом njегове интерпретације једног мог текста.

Текст

https://nkatic.wordpress.com/2008/05/20/nostalgija-i-duznicka-faktografija/,

господин Стаменковић је читаоцима представио овако:

https://nkatic.wordpress.com/2008/05/27/volja-gradana-stojan-stamenkovic/.

Нисам имао воље да се упуштам у расправу и кратко сам одговорио овим текстом:

Мењање суштине (објављено у дневнику „Данас“)

Можда подизање квалитета и фокусираности дебате неће битно допринети и помоћи да се Србија ухвати у коштац са економским и социјалним мукама под којима тоне и пропада, али и тај проблем свакако доприноси лошем стању.

Ако то већ није урађено, сугерирао бих да се у школске програме уведу предмет и разумевање текста и дебатовање. Англосаксонски школски системи нису најбољи на свету, али се и од њих нешто може научити. Ако то школа неће, сугерирао бих свима који имају децу, да са њима вежбају ове две дисциплине. (Кад већ дајем предлоге за допуну наставних планова, предложио бих да се у школе уведе и предметправила лепог понашања, и то не факултативно).

Увек ће бити људи који од опширности не могу побећи, којима фокус измиче и који у полемикама и дебатама губе осећај за место и време. Школа и родитељи би те проблеме требало да уоче и да их коригују колико се то може.

https://nkatic.wordpress.com

Poslednji put izmenjenoсубота, 13 фебруар 2016 09:20
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING