Menu
Професор др Божидар Митровић

Професор др Божидар Митровић

Професор др Божидар Митро...

Србијански клуб: НОВИНАР

Србијански клуб: НОВИНАР

– Молим вас, да ли бисте ...

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Prev Next

Драгослав Бокан: РОДОЉУБЉЕ КАО ИСТИНА И КАО ЗАБЛУДА

Драгослав Бокан: РОДОЉУБЉЕ КАО ИСТИНА И КАО ЗАБЛУДА

Нема ничег (уз уметност, родитељство и веру у Бога) лепшег и важнијег од родољубља. 
Волети, бранити и чувати свој род је највише могуће достигнуће читаве европске цивилизације, нешто стварно најбитније и највеличанственије у нашим животима.

Само чврсто наслоњени на своје претке, знаћемо чиме да оспособимо своје потомство за живот који није сачињен само од отимачине и голог преживљавања. И моћи ћемо да себе уградимо у тај нераскидиви вековни ланац којим се српски светосавски брод држи при обали и на сигурном, да не одлута на пучину (препуштен ко зна све каквим ветровима и хировима природе).

Посебно је српско родољубље важно од када су на власти у Србији неправославно југословенство, антисрпски и антиправославни комунизам, разуздани космополитски (апатридски) либерализам и брутални транзициони цинизам наших дана. Од кад су разне магле, заблуде, заводничке тираде, идеолошке тираде, лажна обећања, сиренска завођења, дарвиновско банализовање живота, псеудо-научни догматизам и несметана глобалистичка пропаганда, уличарски "идеали", одвођење свог потомства у страни и од свега српског отуђен свет ("домовина ми је тамо где ми је добро, па ма где то било")... почеле да свакодневно перу мозак, савест и душу нашег излуђеног народа.

И зато нас родољубље, као магнет, окупља и спаја невидљивим а снажним везама у исту светосавску породицу. И учи нас свему најважнијем: да умемо да раздвајамо пријатеље и непријатељe, да се држимо предачких завета и традиционалних обичаја, да идемо у рат да бранимо свој народ и своје светиње, да познајемо и волимо оно што бранимо, да се не осећамо као "најгори од све деце" (како нас представља глобална пропагандна машина) у улози "анахроних дивљака" и "ратних злочинаца" и да пробамо да учинимо нешто конкретно за свој народ и наше исконске идеале.

То је константа аутентичне српске позиције све ово време. И опис свега оног што нам недостаје и за чим и даље узалуд чезнемо и тежимо.

Велики је раскорак између родољубиве и оне "реалне приче" на нашој јавној политичкој сцени.

Пошто реални патриотизам није дозвољен (све од краја '44-те па до данас) и пошто се по српској јавној позорници крећу најразличитији лакрдијаши, лажови, примитивци, снобови, премазанци, смутљивци, неспособњаковићи, издајници, будалетине, психопате, осветници, сналажљивци (и други илузионисти и мађионичари)..., "политичка понуда" се свела на скоро ништа, на тужну нулу.

А пошто су људи - посебно од појаве интернета и "друштвених мрежа" - грозничаво жељни "нечег конкретног", онда се, "свако мало", масовно разочаравамо у своје некадашње "изузетке од правила" и "боље од осталих". И, увек изнова, тражимо срећу где је нема и светлост у замраченом тунелу без излаза и трачка Сунца, лутајући од једног до другог фолирантског каравана са прегласним разгласом, громогласним обећањима, народним паролама и велним заклињањем у правду & истину.

И ту немам никакав проблем са оним другосрбијанским и апатридским ("all you need is love", "give peace a chance", "žrtvujmo Kosovo da bi naša deca živela kao sav normalni svet", "pustimo prošlost i okrenimo se budućnosti", "moramo da se pokajemo i odreknemo svojih ratnih zločinaca i svega što nas odmiče od EU, Amerike i savremenog sveta"...) муљаторима. 
Иза њихових ушећерених парола се крије чиста издаја и отворена мржња према свему српском и православном. Они су настављачи оних крволока што су са паролом "Smrt fašizmu - sloboda narodu!" слободно (уз одобрење читавог западног света) пљачкали, убијали и уништавали тај исти народ коме, тобоже, служе. И они су такви какви су: од Чеде до Расима и од Жарка и Наташе до Бориса, Бојана, Борка, Ненада... 
Они макар не глуме некакве нарочите Србе и понављају већ уобичајене пароле уредно преписане из западноевропских политичких кампања.

Проблем је са оним много разнороднијим српским политичким караванима који данас обилазе све српске градове, села, школе, мостове, штале, фабрике, вртиће..., уз црвено-плаво-бели гарнирунг и одговарајућу вербалну и ликовну декорацију.

Сви они, подразумева се: "поштују војводу Мишића", дирљиво спуштају главе пред величином српског јунаштва на Церу, срећу патријарха и најпознатије владике, бацају венце у реке у знак сећања на жртве НАТО, издржавају на ногама (скраћени) минут ћутања због сваког српског страдања и, чак, стоје на литургији (трпећи стоички вреле рефлекторе и неиздрживу гужву)... 
Рекао би неки заостали наивац да су то, све од реда, спасиоци Србије какве смо чекали скоро сто година. 
Али, шипак.

Међу свим овим трагикомичним и бучним родољупцима тешко да (укупно) може да се скрпе два и по релативно нормална човека.

Све је унапред организовано и предвиђено (јер ово помпезно "родољубље" има свој ограничени "рок трајања", као свака брзо-кварљива роба): од позе, шминке, спотова, цитата, парола, "уласка у народ", интимизације са припадницима себи блиских медија, обилних сендвича за гладни народ из одасвуд довежених аутобуса, широких осмеха & забринутих израза лица, плаката, острашћених оптужби свих неистомишљеника да су гори од Ал Каиде и ДАЕШ-а заједно... 
Све је ту - осим спремности да се ово ужасно, лицемерно и неподношљиво стање у земљи поправи макар за милиметар.

Притом не мислим само на већ увежбане режимлије у српским костимима, већ и на скоро све њихове хм... противнике, који се већ навикавају на предности политичке популарности и одушевљење својих присталица.

Ко те пита КО СИ ТИ у ствари и ЧИМЕ СИ ТО ЗАСЛУЖИО да имаш своју бину, секту и изборну листу. То ионако није важно у овој недођији од предизборног разваљеног и поблесављеног Србистана.

Шетају Срби и хорски вичу у корист Косова, Русије, ваљевске Грачанице, Српске Крајине и Републике Српске (са акцентима на вербално слављење Путина и жестоки револт због "договора режима са НАТО пактом")... а све то што они помињу и бране остаје на свом месту (поражено, потопљено, окупирано, раскомадано, притиснуто са свих страна...).

Извикује се, што гласније, све чега смо жељни и што хоћемо да чујемо, а у организацији разних ликова за које, најчешће, знамо само то да су "заклети Срби" и "прави родољуби".

И то је, отприлике, то, уз већ уобичајено замајавање масе са пар проверених усклика и заклињања (који се дочекују са уочљивим појачавањем граје и аплауза, уз оно обавезно "Браво!", које се пробија изнад свих гласова, баш као на оперским премијерама).

Шта стоји иза свих тих родољубивих пословица и заклетви, не знамо.

Знамо само да не разумемо ко ту шта СТВАРНО хоће, са ким ће (већ за пар месеци или још брже) улазити у "дил", колико ће времена (пара, уцена, претњи, договора, тајних комбинација) бити потребно да се жестина смири, а акценат протеста још суженије усмери са катастрофалне ситуације у којој живи огромна већина нашег народа на добитну причу о НАТО-у (јер је преко 70 посто овдашњих гласача против оних што су нас из искључиво политикантских разлога бомбардовали пре седамнаест година).

А ако може да се, успут, оплете и по Цркви (патријарху, владикама, свештенству и монаштву, а кроз непрестано згражање и сталну критику на рачун СПЦ), још боље и повољније за будуће договоре и коалиције са онима који управљају Србијом. Тачније, са оним што је од ње остало.

Родољубље је сигурна карта за брзо успињање из анонимности и пречица до олаког одушевљења исфрустрираног и кобно нестрпљивог српског народа. 
То је она опасна и замамна мишоловка, која нас само чека да добровољно уђемо у њу и тиме постанемо део строго контролисане игре.

Налазимо се још увек пред затвореним вратима истинске обнове и стварног новог почетка.

То постаје све јасније свима који не мешају родољубље са дерањем "у нашу корист". Онима који од могућих вођа траже и (замислите само): таленат, знање, мудрост, харизму, речитост, редовни одлазак на литургију, познавање политичког маркетинга, српске историје и актуелне ситуације у регији, Русији и свету, те реалну спремност да се на ратишту докажу сопствене речи... и још пар сличних ситница.

P. S.
А кад смо већ код помињања и непомињања, нисам приметио да се неко посебно труди да подсети своје присталице на срамну и неподношљиву чињеницу ДА ЈЕ "КАПЕТАН ДРАГАН" У ХРВАТСКОМ ЗАТОЧЕНИШТВУ и да му је остало да, сваке ноћи, уз молитву помисли и на фантастичну незахвалност истог оног народа који му се онако и онолико дивио у времену рата, книнске тврђаве и првих српских победа над усташким терористима и сепаратистима (пре него што их је ико признао). 
Избори су у Србији, па се нема времена од других, политички слађих и "важнијих" тема пред предстојеће изборе. 
А то шта њега тек чека и како га антисрпски настројени Хрвати мрзе (а нас презиру), о томе нећу ни да говорим. Он је ЊИХОВ РАТНИ ПЛЕН и они у тој чињеници сладострасно и, не кријући, уживају, баш као и у нашој издаји сопствених уверења (од пре 25 година)...

Кеп је сад у ћелији са једним српским генералом, 'ладно изрученим у сплитски затвор из Црне Горе. 
Па могу заједно да размишљају на тему незахвалности и бестидног заборава и остављености.

Poslednji put izmenjenoуторак, 29 март 2016 19:31
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING