Menu
Професор др Божидар Митровић

Професор др Божидар Митровић

Професор др Божидар Митро...

Србијански клуб: НОВИНАР

Србијански клуб: НОВИНАР

– Молим вас, да ли бисте ...

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Prev Next

ALEKSANDAR PAVIĆ: VLAST U STANJU KOLEKTIVNE PSIHOZE

ALEKSANDAR PAVIĆ: VLAST U STANJU KOLEKTIVNE PSIHOZE

Dok kleveću Jakšića, Vulin, Đurić i Pantić postaju direktno odgovorni za guranje zemlje u haos i podrivanje jedinstva naroda na severu KiM

U psihijatriji je još od Frojda poznat pojam psihološke projekcije. Utemeljivač moderne psihoanalize je smatrao da je fenomen projekcije odbrambeni mehanizam usled kojeg određena osoba odbacuje određena lična svojstva koja smatra neprihvatljivim i svoje misli, motivacije, želje i osećanja psihološki prebacuje u spoljašni svet i pripisuje ih nekom drugom. Tako, na primer, neverni partner može, u procesu psihološke samoodbrane, da svoje neverstvo počne da pripisuje drugom partneru, negirajući time osećaj sopstvene krivice ili ga čak pretvarajući u okrivljavanje onog drugog.

Da li je u tom ključu moguće objasniti gebelsovsku kampanju zamene teza kojom beogradske vlasti, uz ključnu i sistematsku podršku državnih i ostalih navodno nezavisnih medija i „intelektualaca“, ovih dana iznova truju javno mnjenje u Srbiji? Suština ovog izvrtanja realnosti se može sažeti na sledeći način: nije vlast koja je potpisala tzv. Briselski sporazum ta koja se odriče Kosova i Metohije – već su to oni koji se tom istom sporazumu protive; nisu saradnici Tačija oni koji su se s njim srdačno, usta razvučenih od uva do uva, više puta rukovali pred kamerama svih (belo)svetskih medija – već oni koji s Tačijem, s lisicama na rukama, žele da se slikaju jedino u najbližoj srpskoj policijskoj stanici; nisu protagonisti šiptarskog preuzimanja vlasti na (još uvek) slobodnom severu KiM oni koji su pristali na izbore koje raspisuje tzv. predsednica tzv. Kosove – već oni koji priznaju samo one izbore koje raspisuje predsednik Narodne skupštine Republike Srbije (ako se to već ne radi na statusno neutralni način); nisu antidržavni elementi oni koji su ućutkali Ustavni sud Srbije i time praktično suspendovali ustavno-pravni poredak u zemlji, već oni koji ustaju u odbranu Ustava i zakona, često i pod rizikom za ličnu ili porodičnu bezbednost; nisu izdajnici oni koji bi, kršeći Ustav Srbije na koji su položili zakletvu, kao i Rezoluciju 1244, dopustili da „vlast u Severnoj Mitrovici preuzmu Albanci“ – već oni koji bi tako nešto da spreče, ne priznavajući nelegalno raspisane izbore od 3. novembra.

OSEĆANJE KRIVICE Iz ovog bi se, dakle, dalo zaključiti da je celokupnu današnju beogradsku vladajuću garnituru zahvatila neka vrsta masovne psihoze, s obzirom da je jasno da režim i njegovi saradnici sistematski pokušavaju da svojstva i posledice svog delovanja pripišu svojim domaćim političkim protivnicima. Međutim, ono što je bitno napomenuti je to da se mehanizam psihološke projekcije smatra – nesvesnim, kao uostalom i sve psihoze. A ono što je nesvesno da se donekle i opravdati.

Dakle, jedino što bi još moglo da opravda ceo državni i pomoćni aparat koji je danas upregnut u kampanju legalizacije predaje Kosova i Metohije u ruke secesionista bila bi mogućnost da je sve što su dosad radili i rade rezultat nekog poremećenog psihopatološkog stanja. U takvoj nekoj verziji događaja, naprednjaci i socijalisti sve vreme rade ono što svesno smatraju da je u najboljem interesu Srbije, pa makar to podrazumevalo i raznorazne „bolne rezove“. Bolne – ali nužne, „za dobro svih nas“. Zato je navodno bilo neophodno potpisati sve one dogovore koje je Borko Stefanović samo parafirao – i koji, stoga, nisu bili pravno obavezujući. Zato je bilo nužno suspendovati rad Ustavnog suda – jer bi pozivanje na Ustav zapravo bilo „loše“ za Srbiju i njene navodne interese. Zato je bilo nužno – mada neizmerno „bolno“! – pregovarati i rukovati se sa Tačijem, a nikako sa npr. Markom Jakšićem ili nekim od legitimnih predstavnika Srba sa severa KiM. Zato je čak bilo nužno – mada zasigurno još „bolnije“ – medijski satanizovati ne Tačija i njegovu zločinačku prošlost, već sve one sa severa KiM koji su se protiv Tačija borili i bore dan-danas.

No, nastavljajući ovom linijom razmišljanja, duboko u svojoj podsvesti, nosioci ovakve politike imaju osećaj krivice. Jer ipak oni negde duboko znaju da ne rade ono što su obećali u predizbornoj kampanji, a još manje ono na čemu su gradili svoje doskorašnje političke karijere – već rade upravo suprotno; ipak su duboko svesni da, koliko god bili „dobronamerni“, kleveću ili potpuno nevin svet ili ljude koji su više puta pokazali spremnost da rizikuju sopstveni život u odbrani svojih porodica, domova i države; ipak znaju da zadaju skoro nepopravljive udarce svojoj državi i državnom poretku jer, ako se ustav i zakoni danas suspenduju zarad jedne stvari, oni se sutra mogu suspendovati i zarad neke druge, treće ili desete; ipak su svesni da su šanse da Srbija ikada bude primljena u članstvo Evropske unije praktično nikakve; ipak shvataju da su učestvovali u projektu rehabilitacije jednog od većih krvnika sopstvenog naroda.

STUDIJA KARAKTERA I, noseći sva ova saznanja u svojoj podsvesti, „dobronamerni“ kakvi jesu, oni polako počinju da podležu psihozi, koja se sve više graniči sa ludilom. Ubeđeni u svoju ispravnost, a podsvesno shvatajući da državni brod ipak nastavlja da tone, oni svoje grehe – koje njihova podsvest bez greške prepoznaje – sve neurotičnije pokušavaju da projektuju na one koji im sve vreme ukazuju na pogrešan put kojim su krenuli. Odbrambeni mehanizam njihovih psiha im ne dozvoljava da se svesno suoče sa posledicama onoga što rade – već ljutnju koju bi trebalo da usmere ka sebi samima preusmerava upravo na one koji ih razotkrivaju. Da li usled preteranog samoljublja ili samozaslepljenosti, uživeli su se u uloge „spasitelja“, „vizionara“, i sličnog – i sada su im neprijatelji svi oni koji bi da poremete tu njihovu spasiteljsku misiju i viziju.

Ovo je, naravno, jedan mogući način tumačenja sadašnjeg političkog rasula u koji Srbija tone. Drugi je nešto jednostavniji: na vlast u Beogradu je došla grupa ljudi koja je za to bila i ostala spremna da plati bilo koju cenu, uključujući i predaju dela teritorije i građana svoje zemlje u ruke neprijatelja, a da bi prikrili taj svoj sramni čin, pribegavaju klasičnoj taktici „držte lopova“, spremni da oklevetaju, pa i životno ugroze svakoga ko taj njihov dragoceni grumen vlasti može na bilo koji način da ugrozi.

Ipak, u politici kao i u sportu, pišu se rezultati. Stoga je nebitno da li Aleksandar Vulin, Marko Đurić i Krstimir Pantić kleveću Marka Jakšića i njegove saborce i istomišljenike zbog nečiste savesti ili nedostatka karaktera. To je stvar za sudove i eventualne naučne, uključujući i medicinske, studije. Činjenica je da su pomenuta lica, kao i njihovi nalogodavci, direktno odgovorna za guranje zemlje u haos, za podrivanje teško stečenog jedinstva naroda na severu KiM koji je lojalan isključivo Srbiji, i da svojom retorikom neposredno ugrožavaju živote ljudi, dajući legitimitet budućim stranim oružanim intervencijama usmerenih protiv njih. Kad se očiste spoljne naslage retorike, ostaje surova činjenica da je organizovana grupa ljudi koja je, zahvaljujući lažnom prestavljanju, preuzela vlast u Srbiji, suspendovala Ustav i zakone Srbije, bacila pod noge Rezoluciju 1244 i prekršila osnovna ljudska i građanska prava više desetine hiljada ljudi. Takvo ponašanje će nužno, kad-tad, kada se vaspostavi pravni red i poredak, povući i određene pravno-kaznene posledice. Studiju karaktera prepustićemo nekom budućem Šekspiru, da razluči ko je bio Kralj Lir, ko Magbet, i da li se tu uopšte mogao naći i neki Hamlet – ili da je sve to bila samo priča koju je ispričao idiot, puna buke i besa, ali bez ikakvog značenja.

Fond strateške kulture

Poslednji put izmenjenoпетак, 08 новембар 2013 12:51
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING