Ближе се републички, покрајински и локални избори. Политичка јавност грозничаво прати политичке аналитичаре и агенције за испитивање јавног мњења које прогнозирају успех појединих партија и група партија. Сви се питају: колико ће добити СНС? ДС? СПС? СРС? Двери-ДСС? Одговоре на ова питања препуштам компетентнијим од себе, али већ сада могу да тврдим: ма које биле политичке промене, на снази ће и даље остати политика „родног феминизма”, која је заправо главни агенс наше пропасти. Доказ?

Ниједна странка у својим предизборним наступима не доводи у питање родни феминизам. Штавише, свака истиче своју приврженост начелима родног феминизма. Чак и најконзервативнија странка – Српски покрет Двери – која се изричито залаже за породичне вредности не доводи у питање родни феминизам. Штавише, та странка га индиректно подржава. Тако се недавно појавио пропагандни спот Двери-ДСС на којем је приказано 11 жена и 9 мушкараца. То је у оштрој несразмери са политичким ангажманом полова. Наиме, у ове две странке ангажман мушкараца далеко надмашује ангажман жена. Стога спот не одражава реални политички ангажман, него представља додворавање женском бирачком телу. Ускоро се појавио и музички спот новосадског ДСС-а који такође представља додворањање бирачком телу у коме доминирају жене. Када се тако снисходљиво понашају тобоже конзервативне и традиционалистичке странке, шта очекивати од либералних и отворено феминистичких?!

Имајући све то у виду може се са сигурношћу закључити: у Србији можете имати другачије мишљење када је реч о Нато пакту; другачије мишљење када је реч о Европској унији; другачије мишљење када је реч о Косову и Метохији; другачије мишљење о свему и свачему само не смете имати другачије мишљење када је реч о родном феминизму. Родни феминизам је – речима Слободана Антонића – „једина уважавана и неоспоравана глобална друштвена теорија” („Искушења радикалног феминизма”, стр. 236).

Стога, ма које евентуално биле политичке промене после избора, сигурно се ништа неће променити на плану антропологије. Ту ће и даље суверено царовати теорија и пракса родног феминизма, а то уједно значи наше даље морално и демографско посрнуће.