Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Владислав Ђорђевић: МИЛО ЛОМПАР

Владислав Ђорђевић: МИЛО ЛОМПАР

Мило Ломпар је наш цењени историчар књижевности. Прославио се бројним делима из те области. Пажњу шире јавности привукло је његово дело „Дух самопорицања” (2012). Основа теза дела јесте та да је титоизам одговоран за „поунутрашњење хрватског становишта”. Теза је великим делом аргументована, али сâм Ломпар пропушта да примети да је латиничење Срба у титоистичкој епохи најјаснији вид „поунутрашњења хрватског становишта”.

Латиница у српском језику дело је штокавских католика са Приморја из епохе ренесансе. Она је 30-их година XIX века дотерана од загребачких Илира, који су тада за свој језик изели штокавски. Све до титоизма код православних Срба латиница је била гототво непозната. Срби православне вере служили су се готово искључиво ћирилицом све до тог времена. Али у титоизму ми наседамо на тезу о „равноправности писама” и усвајамо латиницу. Код Хрвата те реципрочности није било. Они су се углавном задовољавали тиме да знају ћирилицу, али је нису користили. До доласка на власт Слободана Милошевића – 1989. – ћирилица је потпуно овладала српским културним простором. Под њиме тај раст је заустављен и делимично потиснут. Али од долака тзв. ДОС-а на власт латиничење је настављено и убрзано, тако да је ћирилица данас у српским земљама реткост.

Али то најуочљивије „поунутрашњење хрватског становишта” Мило Ломпар не увиђа. Он употребу латинице правда тврдећи да је то српско „гранично писмо” (стр. 467). Било би добро да је то наше „гранично писмо”. Нажалост, оно је сада наше средишње писмо, а ћирилица је сада наше гранично писмо.

Целокупна класа филолога подупире политику двоазбучја. Ту политику бране сви водећи академски радници и културни посленици: Миле Медић (1933), Иван Клајн (1937), Петар Милосављевић (1937), Миро Вукасановић (1944), Радмило Маројевић (1949), Драган Станић (1956), Мило Ломпар (1962) и др. Тиме они практично оправдавају „поунуташњење хрватског становишта”, тј. доминацију латинице у српском културном простору.

# фб

Poslednji put izmenjenoнедеља, 26 јун 2016 09:25
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING