Menu
ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВА И СВЕТОСАВСКОГ СРПСТВА ОД НЕПРАВОСЛАВНИХ СРБА И ЊИХОВИХ ПРОИЗВОЉНИХ ФАНТАЗИЈА

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВ…

Иза овог мог громопуцатељ...

Prev Next

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВА И СВЕТОСАВСКОГ СРПСТВА ОД НЕПРАВОСЛАВНИХ СРБА И ЊИХОВИХ ПРОИЗВОЉНИХ ФАНТАЗИЈА

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВА И СВЕТОСАВСКОГ СРПСТВА ОД НЕПРАВОСЛАВНИХ СРБА И ЊИХОВИХ ПРОИЗВОЉНИХ ФАНТАЗИЈА

Иза овог мог громопуцатељног наслова стоји само једна веома једноставна мисао. О томе да православље није и не може да буде само украс на српском грбу, нити историјска декорација некаквог над-конфесионалног квази-”српства”.

Није сваки Србин - мој сународник, не само по крви и пореклу (јер би то онда били, рецимо, и Наташа Кандић, генерал Трифуновић или Ненад Чанак), већ и по духу и карактеру.

Баш ме брига што, можда, имамо сличан ДНК ја и какав бесловесни апатрид, агностик или себичњак (”домовина ми је тамо где ми је добро”). 
То ми апсолутно ништа не значи, нити има ма какав дубљи смисао, сем као подсетник да ”крвна повезаност” често баш и није нека претерано важна ствар.

Свети Апостол Павле и Јуда Искариотски су били сународници, баш као и Његош и Секула Дрљевић, Дража Михаиловић и Дража Марковић, Црњански и несрећни српско-мађарски генерал Јован Дамјанић, српске војсковође са Цера и усташки генерали српског порекла у НДХ (а није их било мало), наши партизани који су по Титовом наређењу пуцали у потиљак др Светиславу Стефановићу или сликару Бранку Поповићу и њихове беспомоћне, образоване и талентоване жртве (такође Срби)...

Зато нисам превише заинтересован ни за српско древно порекло, ако у томе нема драгоцене православне супстанце и онога што нас је, у епохи Сетог Саве, величанствено уздигло у ранг хришћанских народа и сачувало пред духовним и физичким непријатељима свих врста.

Не одређују нашу судбину крвна зрнца (која цуре немилице у свакој међусобној тучи закрвљених навијача), већ наши идеали, наша вера и наш заједнички циљ.

Зато треба коначно већ једном рашчистити ствари до краја.

Нису ретки ни Мађари што су гинили за српство, ни Немци из Швајцарске који су нас ноље разумели него ми сами себе, Лужички Срби и Пруси што су командовали српским пуковима и армијама, као ни полу-Бугари или полу-Грци из српске средњовековне владарске историје. Као што постоје и српски муслимани и српски католици у историји што су се борили за српство и бранили српски народ. Да не говорим о српским масонима-родољубима, задужбинарима и херојима... 
Уосталом, има и добрих Хрвата, Словенаца и Шиптара, који су главом платили своја доброчинства рпема Србима.

Све то постоји, али само као ПЛЕМЕНИТ УЗУЗЕТАК ИЗ ДОБРО ПОЗНАТОГ И САВРШЕНО ЈАСНОГ ПРАВИЛА.

Не можемо мењати суштину наше, СРПСКЕ ИДЕЈЕ и појма ОТАЏБИНЕ због тога што постоје изузеци и хибридни облици, на маргинама нашег историјског постојања као светосавске нације са јасно дефинисаним, иако неписаним животним правилима (познатим као Косовски и Светосавски Завет).

И до решења математичког задатка можемо доћи на неки само нама познат начин, али то неће променити стандардну и прецизно објашњену школску формулу из уџбеника, ону која ће и даље стајати пред будућим генерацијама - као препоручени пут и поуздани ка тачном решењу. 
Може, понекад, и другачије, али не може то ”другачије” да заувек и равноправно замени оно опште, саборно, заједнички сабрано око коначно одабране истине.

У томе је ствар. У разликовању бизарних изузетака и неочекиваних идејних модела и непосредних реакција ОД ОНОГА ШТО ЈЕ СРПСТВО БИЛО (И ОСТАЛО) У ТРИНАЕСТОМ, ЧЕТРНАЕСТОМ, ПЕТНАЕСТОМ..., АЛИ И ДЕВЕТНАЕСТОМ, ДВАДЕСЕТОМ И ОВОМ САД ВЕКУ. Обележено исповешћу, причешћем, молитвом, иконом и крснм славом, одређено светим тајнама и правцем који нам је дат у време када је Свети Сава још био жив.

Тај отаџбински духовни и световни правац и јесте ПРАВОСЛАВЉЕ СРПСКОГ СТИЛА И ИСКУСТВА, оно што је просто неодвојиво од нашег постојања, наших битака и свих српских подвига у историји.

Данас нам са многих страна забрањују овакво исповедање националног идентитета (неодвојивог од верског опредељења), наводећи да то ”није фер према свим осталим Србима који нису православни хришћани”.
Али то НИЈЕ НАШ, СРПСКИ, ВЕЋ ЊИХОВ ПРОБЛЕМ. И на њима је да се у себи изборе са свим тим искушењима, судбинским околностима и стихијама, не на нама - да се бавимо њима, бар док не успемо да решимо макар наше најосновније и најважније отаџбинске проблеме и дилеме.

Ја знам да није лако мојој некада драгој ”Сеји” (не много старијој од мене), паметној, романтичној и златокосој (као из бајке) из њене и моје (по мајци) банијске Мале Градусе, чији су преци, баш као и моји побијени од усташа, а она се, ето, из љубави удала за Хрвата и подигла с њим, у Суњи или Сиску (већ сам заборавио), сина, припадника хрватске војске која се немилосрдно борила са њеним рођацима и сународницима. Није јој лако, али не може њен погрешан (и, показало се, трагичан) судбински избор да буде разлог да због личних емоција и избора завборавимо на наше националне одговорности, задатке и обавезе.

”Није живот што и пољем прећи”, рече наш руски брат по поеклу и вери, још давних дана. И потпуно је овом генијалном реченицом обасјао тежину и ризике свих наших избора, а посебно оних који собом носе далекосежне и често неисправиве последице.

Због свега тога ја нећу поновити ону идеолошки дизајнирану, по нас опасну реченицу ”Брат је мио, које вере био”, а након свих искустава које смо, у међувремену, имали са ”браћом друге вере (и без вере)”. 
Кад је први пут писана, ова крилатица је звучала племенито и добронамерно, али се, у међувремену, претворила у мрачно легло змијски-отровних подвала, подметања и заблуда.
Нажалост, али је тако.

Ваљда и искуство нечему служи, посебно као је плаћено стотинама хиљада и милионима мртвих, разбијеном националном самосвешћу, бескрајним сеобама, губитком вере, расцепљеним духовним идентитетом и хиљадама квадратних километара српске погребне и оплакујуће црнине.

Није лако се одрећи ма и једног доброг и племенитог човека (друга, саборца, сличномишљеника, суграђанина), али се мора, упркос свему, говорити пуна (ма како болна и непријатна) истина. И мора се, ма како нам то понекад тешко било, бранити српско право за својим аутентичним и идеалним обликом постојања у времену и историји.

Мора се. И ваља се. 
Да не би продали веру за вечеру, а да то чак и не приметимо.

 

 

 

 

Драгослав Бокан

Poslednji put izmenjenoуторак, 07 фебруар 2017 19:46
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING