Menu
ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВА И СВЕТОСАВСКОГ СРПСТВА ОД НЕПРАВОСЛАВНИХ СРБА И ЊИХОВИХ ПРОИЗВОЉНИХ ФАНТАЗИЈА

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВ…

Иза овог мог громопуцатељ...

Prev Next

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Беше ли да је неко најављивао рад на промени српске свести?

Мишу сам увек ценио због његове трезвености, проживљеног искуства, виспрених запажања, будности. Београђанин, господин, потомак угледне породице, добронамеран човек, родољуб.

Али ме је ових дана његово расуђивање много забринуло. Наравно, прво ме је запрепастило.

У једном неформалном разговору групе људи где је главна тема било Косово, најпре је дуго ћутао, а онда ми је са његовом познатом озбиљношћу и бригом рекао:

– Па шта ми више ту можемо? Будимо реални.

– Како мислиш?

– Па знаш шта, ја, искрено, не бих волео да то питање оставим својој деци нерешено.

– Молим?

– Боље да га ми решимо него наша деца да се с тим пате још ко зна колико и да им буде још горе него нама.

– Шта да решиш?

– Ма то је изгубљена ствар, ако само хоћемо реално да гледамо.

– Шта је изгубљена ствар?… Мишо, чије ти то речи говориш?

– Па чекај, ја признајем да нисам довољно стручан, нисам политичар, али ту нема шта да се много чини.

– Мишо, бре, стани, шта признајеш, ко те тера да шта признајеш? И шта то наприча у три реченице – „шта можемо“, „треба да решимо“, „не можемо ништа“, „нисам стручан“, „признајем“?… Немој молим те све даље да нижеш своја чудна размишљања без имало основа.

– По чему су то чудна размишљања? Ништа се ми ту не питамо, само можемо да се без потребе замлаћујемо – прилично сталожено и мирно наставља Миша, допуњујући све даље своју папазјанију, очигледно неспреман да чује ма какво друго мишљење.

– Чекај Мишо, прво: зар треба да будеш политичар да би имао став?

– Не кажем да мораш да будеш политичар, али шта ми ту можемо више да чинимо?

– Малопре си рекао да треба нешто да учинимо, а не да то питање остављамо деци?

– Мени је то страшно да ја своју обавезу одлажем и оставим нашој деци да се они с тим муче.

– А сматраш да си ти кадар да то решиш?

– Ма нисам кадар, али не бих остављао њима ако је то моја дужност.

– Значи ниси кадар, и кажеш да ми не можемо ту ништа да учинимо, а ипак би хтео да ти решиш питање Косова?

– Па мораш…

– Да га решиш?

– Па некако да га решимо.

– ‘Оћеш да кажеш да га се решимо?

… (!)

Имао сам утисак да није био далеко да потврдно одговори. Ипак је одговорио опрезно:

– Не знам шта би могли да учинимо, али знам да овако не ваља.

– Шта не ваља? Не ваља да Косово чувамо?

… (!)

– Ама кажем ти нисам политичар, али погледај ти ове Косоваре који су тамо продали земљу, а овде…

– Које Косоваре?

– Па све ове који су напустили Косово…

– Косоваре?

– Па добро, не знам како их ти зовеш?

– Стани, Мишо, молим те. Па сад ме бринеш не само што мислиш тако како мислиш, него ме брине, брате, што ти више ни српски језик не познајеш.

– Како, зашто?

– Зато што је то страшније него твој политички став.

– Шта је страшније?

– Мишо, од кад се они зову Косовари, молим те?

– Па тако их зову.

– Ко их, бре, тако зове? Како си их звао пре 20-30 година?

– Увек сам их тако звао.

– Увек?… Е па сад ме тек бринеш. А је л’ оне који живе у Ваљеву зовеш Ваљевари и оне из Краљева Краљевари?… Приметио сам ја, Мишо, време кад је та реч почела да се појављује, али ми је одмах била страна, и није ми пало на памет да је и ја користим.

– Ма то су неважне ствари. Ја ти причам о…

Миша је ишао све даље, да не кажем падао све дубље. Нисам га више слушао. Не, нисам га презрео. Само сам занемео схватајући колико је пропаганда упорно и истрајно таложила своје симболе, да је и Мишу, поштеног, одмереног, правог српског родољуба, испразнила од српске основе као подлоге за доношење здравих животних ставова.

Беше ли да је неко најављивао рад на промени српске свести?

Драган Марјановић

Poslednji put izmenjenoнедеља, 05 август 2018 07:55
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING