Menu
ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВА И СВЕТОСАВСКОГ СРПСТВА ОД НЕПРАВОСЛАВНИХ СРБА И ЊИХОВИХ ПРОИЗВОЉНИХ ФАНТАЗИЈА

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВ…

Иза овог мог громопуцатељ...

Prev Next

ЗАВЕТ 99

ЗАВЕТ 99

На Косову пољу светом, где Ситница о Лаб бије,

десити се увек може што се нигде збило није...

Пролеће је, у Србији, деведесет и девете,
над Србијом небо грми; шта то тражиш овде, свете?
Цео свет се устремио, хоће Србе сви да бију;
шта се ово Боже збива, да л' још воли ко Србију?
До сада се није збило да цео свет једног ружи
о Србине, ко си то ти, кад свет цео ти удружи?
 
И док бомбе свуд падају, негде усред Шумадије
Скупило се друштво мало, - више нико се не крије;
десет друга састало се, размишљају шта да чине -
по Србији целој стално сваког дана народ гине.
Састали се, размишљају, притисло их тешко бреме...
кроз разговор шала крену, она баш не бира време.
Питаху се измеђ' себе ко би јунак мог'о бити
а ко опет из заклона не би смео провирити.
И олако пресудише, тог априлског ратног дана
све у храбре уврстише, сем Милоша и Милана.
 
Личило је све на шалу, али - шалу збиља прати,
није лако ту жаоку примити и издржати.  
И деси се, догоди се, такорећ' у једном трену,
као пожар кад избије, све се намах преокрену...
 
Милош убод не отрпе, увреда га баш опече,
диван момак, тих и кротак, сад к'о ножем да пресече:
Из ових ћу стопа поћи, Косово је моја мета,
овог трена одричем се свих радости овог света!
К'о Обилић, мој имењак, ја сам спреман живот дати,
свима збогом; - збогом браћо, збогом оче, збогом мати.
 
Милан – ни реч не прозбори, окрете се, кући крену,
тек колико да пољуби сина, ћерку, мајку, жену...
Осам друга згледаше се, најмање су то желели,
али живот врло често зна да пита да л' смо зрели...
 
- Ој Косово, небо српско, чудна је у теби снага;
за Србина увек ти си – она неумитна вага;
ма куд да смо као Срби кренули и полетели
на крају се на Косову све премери и раздели…
 
И кретоше два другара, пут предака својих славних,
к'о Обилић и Топлица из времена оних давних.
Ни сањали нису можда да ће овим путем поћи,
гарнизон у Подујеву прихвати их исте ноћи.
 
И те ноћи за њих поче - да л' је могло да их мине -
најчистије војевање ради правде и истине...
 
Бомбе земљу преривају, авиони често лете,
да л' то људи, да ли случај или сам Бог бира мете,
oсам ноћи Милош није ока ни за трен склопио,
тамо где је најважније, увек он је први био;
једна бомба достиже га баш док друга спашаваше,
рањенике из станице радарске док изношаше.
Леђима на ову свету косовску је земљу пао
у широко плаво небо са тугом се загледао:
Зашто, Боже, тако брзо ово небо да оставим,
Ти знаш да сам ја Косово хтео да у недра ставим.
 
У животу нисам, Боже, још ни мрава нагазио,
рад' Србије ја сам груди као бедем поставио.
Шта Косово мени значи то само Ти можеш знати
Нека буде воља Твоја, Ти знаш коме ћеш га дати.
И не тражим да Косово даш овима ил' онима...
дај га, Боже, оном који најчистије срце има!...
Сузе су му дуго текле, не због смрти, не због рана,
нека друга, дубља, жалост мешала се са сузама.
Задње су му речи биле – свако брата свог да воли,
свако брата нека љуби, ако љубиш, смрт не боли.
 
О јунаштву Милановом глас најлепши пронесе се
о јунаштву и човештву какво давно не виде се.
Заседе су небројене пред њим пале као свеће,
о Милану причало се да га метак просто неће.
Али рафал у Глоговцу као киша га запљусну,
Милан диже очи к небу, прекрсти се, леже, усну...
 
- Ој Косово, славо српска, има л' цене српском јаду
ил' је тајна баш у томе што ти чуваш српску наду?...
 
Осам друга састало се, негде усред Шумадије
Нико ништа не говори, свак од сваког очи крије.
Осам друга састало се, свак' од сваког крије очи,
и из осам срца завет к'о из једног се источи...
Какав завет положише не питајте мене, брате,
а ако сте Срби, сматрам, засигурно ви то знате.  
 
                                      
                                      
                                               Драган Б. Марјановић
 
Poslednji put izmenjenoуторак, 25 март 2014 20:27
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING