Обесмишљавање појмова важна је полуга у процесу демонтаже народа. Растакања народа. Ми који смо Срби, доста тешко подносимо овај експеримент који траје дуже од века.
После кратког излета у прошлост кроз критику југословенства Милоша Црњанског, враћам се директно у будућност.
Иван Клајн и српски лингвисти нису моћни ни да спасу део душе, јер као председник Одбора за стандардизацију српског језика непрекидно манипулативно и цинично говори о помору српске ћирилице, па и одговарајући на ово недавно питање новинарке „Блица“ Соње Шуловић :Изјавили сте да ћирилица неће нестати, али јој прети опасност да постане архаично писмо“(.) Одговара овако:
Гостовање Радована Дамјановића у емисији ЉУДОВАЊЕ на Радио Телевизији Републике Српске. Уредник и водитељ емисије је Веселин Гатало.
Дана 29. јануара у Српском културном центру у Београду у Скерлићевој 12 гостовао је Жарко Видовић, историчар уметности, ликовни критичар, историчар цивилизације.
Прогон ћирилице код суседа никад не престаје, мења се само интензитет. Тако је најновији антићирилични талас преплавио Вуковар и разлио се даље. Медији одмах прихатају задату тему и шире је… у недоглед.
У почетку беше Реч и Реч бјеше у Бога и реч бјеше Бог (Јован, 1: 1)
На крају текста-огледа о “просветитељству” Доситеја Обрадовића (“Истински и лажни просветитељи” – http://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti/2013-09-07-14-13-13/item/1902-1902 ) обећали смо читаоцима и текст о још једном просветитељу-реформатору – Вуку Стефановићу Караџићу. И пре него што наставимо причу о просветитељству В.С. Караџића поново је неопходно једно мало одступање. Подвлачим реч просветитељство, јер свакако не спорим велике заслуге Вукове на пољу сакупљачког рада српског народног наслеђа и изражавам бескрајну захвалност за његов неуморни рад на очувању српског народног стваралаштва и опису народног живота и обичаја нашег народа…
На конференцији коју је организовао Фонд Стратешке Културе (одржана у октобру 2014. године у Београду), професор МГУ Валентин Катасонов изнео је једну веома занимљиву констатацију, да наши непријатељи највећи новац улажу у просвету, у образовање младих генерација. То показује колико то питање треба да буде значајно за сваку државу и за сваки народ. Данас када је српска просвета пала на веома ниске гране, када се све чини, не да се очува, него да се уништи национални идентитет Православног Србина, свакако није згорег поново се вратити питању шта би требало да буде истинска српска просвета и ко су истински српски просветитељи.
