Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Ваша Висости, која је религија најбоља? - критика текста

Ваша Висости, која је религија најбоља? - критика текста

КОЈА ЈЕ РЕЛИГИЈА НАЈБОЉА? Причу о томе доноси нам бразилски теолог, филозоф и писац Leonardo Boff, професор систематске теологије на државном универзитету у Рио де Жанеиру:

„Након разговора вођеног за округлим столом, у којем смо причали о религији и слободи, у паузи сам са знатижељношћу, али и са мрвицом злобе упитао Далај Ламу: „Ваша Висости, која је религија најбоља?“

Претпостављао сам да ће рећи „Тибетански Будизам“ или „Оријенталне религије“, које су много старије од хришћанства. Али, Далај Лама је застао, насмешио се и погледао ме у очи, што ме је изненадило јер сам био свестан злобе у своме питању. Одговорио је: „Најбоља религија је она која те највише приближава Богу. То је она која те чини бољом особом.“

Да бих избегао осећај непријатности, упитао сам даље: „Шта је то што ме чини бољим?“ Одговорио је: „Шта год те чини више самилоснијим, више осетљивим, више непристрасним, више испуњеним љубављу, више хуманим, више одговорнијим, више етичним. Религија која ће то за тебе учинити, је најбоља религија.“

На тренутак сам заћутао мислећи на његов мудар и необорив одговор. А он је наставио: „И ја се не занимам, пријатељу мој, за твоју религију и за то јеси ли ти религиозан или ниси. Оно што је за мене стварно важно, то је твоје понашање према твојим пријатељима, породици, на послу, у заједници и пред светом. Сети се, универзум је одјек наших дела и наших мисли. Закон акције и реакције не вреди искључиво у физици. Он важи и у међуљудским односима. Ако ја делујем са добротом, ја ћу примити доброту. Ако чиним зло, ја ћу примити зло. ... Оно што су нам наши дедови рекли је чиста истина. Ти ћеш увек имати оно што желиш за друге. Бити срећан, није ствар судбине. То је ствар избора.“

На крају је рекао: „Побрини се за своје Мисли јер ће оне постати Речи. Побрини се за своје Речи јер ће оне постати Дела. Побрини се за своја Дела јер ће она постати навика. Побрини се за своје Навике јер ће оне обликовати твој карактер. Побрини се за свој карактер јер ће то обликовати твоју судбину. И твоја Судбина ће бити твој Живот .... Нема Религије веће од Истине.“

КРИТИКА

Разговор је започет питањем: “Ваша Висости, која је религија најбоља?” (?)

На овакво питање, где су употребљени појмови „религија“ и „најбоља“ одговор мора да иде управо у смеру којим је Далај Лама и одговарао.

“Најбоља религија је она која те највише приближава Богу. То је она која те чини бољом особом.”

Одговор како видимо садржи две тврдње. Али  у даљем тексту Далај Лама разрађује само другу реченицу „То је она која те чини бољом особом“. Међутим, за питање религије суштинска је управо прва реченица, а друга реченица несумњиво је прихватљива за скоро све општечовечанске доктрине. Међу њима будизам свакако заузима истакнуто место. Стога Далај Лама, избегавајући прву од теза које је назначио, „Најбоља религија је она која те највише приближава Богу“, јер будизам и није вера у Бога, може се рећи остаје на свом терену, односно не излази из свог миљеа. Све што он даље говори само је поткрепљење и глорификација будистичког погледа на свет.

Упитао сам даље: “Што је то што ме чини бољим?” Одговорио је:

“Што год те чини више самилоснијим, више осјетљивим, више непристраним, више испуњеним љубављу, више хуманим, више одговорнијим, више етичним.''

Дакле, врлина. Ко би ту имао ишта да дода, или оспори? Која школа би нешто друкчије рекла? Ко би могао ишта од овога да негира?... Али поставља се питање сврхе ових постигнућа за човека.

,,Религија која ће то за тебе учинити, је најбоља религија”, резимира Далај Лама. Према овој Ламиној реченици већ само ово постигнуће, достизање ових врлина, јесте сврха човековог труда. Међутим хришћанство говори друкчије, оно каже да је постигнуће ових врлина у функцији постизања обожења. (О појму спасења тек би имало да се прича).

Хришћанство под обожењем подразумева приближавање одликама Творца, односно Христа, прожимање са Христом као Богом, а будизам, ако би употребио ту исту реч (обожење) могао би под њом да подразумева тек неки изузетно висок стадијум човековог савршенства.

Међутим, парадоксално, хришћанство ни ова етичка постигнућа не сматра довољним за спасење, јер спасење је у надлежности онога ко је меродаван да пресуди, тј. самог Бога. Зато нас Христос учи: „Кад све ово извршите знајте да сте узалудне слуге“ – другим речима – урадили сте само оно што је и било нормално да се ради; или као да каже „урадили сте тек толико да нисте одступали са здравог пута“. 

Христос је изрекао и једну много необичну реченицу: „Ја сам ПУТ, ИСТИНА и ЖИВОТ“.  Он је, дакле, ова три тако велика појма приписао себи. (Нико други се није усудио да ишта слично каже).

Далај Лама појмом „Истина“ поентира своје излагање: „Нема Религије веће од Истине”. Истина би дакле требало да буде циљ и сврха овог усавршавања! Истина – реч за коју се многи хватају, реч опевана и много пута изговарана, пред којом се сви клањају и скидају капу, а која остаје тотално неодређена, слично појму бесконачности у математици, којим се много шта уређује, а који сам по себи није ни најмање доступан. Узимамо зато да је завршна реченица Далај Ламе „Нема Религије веће од Истине”, очајно слаба, чак тривијална.

Међутим кад се појам Истина погледа кроз ово Христово одређење, („Ја сам ПУТ, ИСТИНА и ЖИВОТ“) тај појам добија нови смисао. Или је Далај Лама оном реченицом да “Нема Религије веће од Истине” посредно признао хришћанство или сасвим свесно жели да раздвоји Истину и Христа, негирајући тиме и Христове речи и самог Христа. 

На крају (Лама) је рекао:

„Побрини се за своје Мисли јер ће оне постати Речи.

Побрини се за своје Речи јер ће оне постати Дела.

Побрини се за своја Дела јер ће она постати Навике.

Побрини се за своје Навике јер ће оне обликовати твој Карактер.

Побрини се за свој Карактер јер ће то обликовати твоју Судбину.

И твоја Судбина ће бити твој Живот“.

Овде Лама даје једну углавном познату (и религијама и психологији) поуку, путоказ, односно указује на Пут, али опет без персонификовања те речи. А то онда значи да ће крајња последица нашег пута бити само наша судбина, односно да се све са нама завршава, што представља крајње индивидуалан приступ.

Лама завршава упутства помињући коначно и ,,Живот'': „И твоја Судбина ће бити твој Живот“. Очигледно је да у овако датом контексту „Живот“ се идентификује са оним савршенством и врлинама које смо спомињали на почетку, а то је, ма како вредно и узвишено, тек овоземаљско постигнуће.

Религије су ипак поред практичних циљева, тежиле и нечем другом; бар монотеистичке. У хришћанству то је досезање заједнице са Богом, учешће у Животу који Бог даје.

Религија ту долази до оне међе која као да и не постоји, до оног места где се коначно исцрпљују све човекове моћи, а настаје покровитељство и загрљај Бога. Где је то место?

Ово питање је можда и крајње питање у религији, постављано у разним варијацијама. Јер и највернији су често посумњали у постојање тог Божјег покровитељства. Скоро да нема те запитаности која у свом крајњем исходу не дође до ове дилеме. Зато је овде добро поставити питање – откуд уопште Живот, и откуд човеку Живот, ако знамо да човек није сам себи дао живот?

Далај Лама на ово питање не одговара, он креће од Живота као датости и долази до Живота као остварености. Хришћанство говори о Ономе ко је извор и давалац Живота. Ко је Он? И шта још Он нуди или тражи? И где је крај?  Религије своје место налазе у овим питањима. Будизам се Богом не бави. За Далај Ламу довољан је универзум: „Сјети се, каже он, универзум је одјек наших дјела и наших мисли.“ „И ја се не занимам, пријатељу мој , за твоју религију и за то јеси ли ти религиозан или ниси.Оно што је за мене стварно важно, то је твоје понашање према твојим пријатељима, породици, на послу, у заједници и пред свијетом.“ У овој тврдњи шта је за њега стварно важно Далај Лама показује да није ни компетентан да суди о домету религија.

Сматрамо да је корисно још нешто разјаснити: хришћанство се само званично назива религијом, али оно то није. Оно је откривена Истина, оно је вера. Јер док је религија човеков труд, култивисан на разне начине, којим човек покушава да поново успостави везу са Богом, хришћанство има супротан смер, оно је одазивање на позив Живог Бога, одговор на Божју понуду, човеково пристајање на Божје вођство, прихватање, кроз веру, Божје воље и труда који Бог чини да уздигне човека.

Отуда питање са почетка разговора - која је религија најбоља (чудно питање за једног теолога), одмах наговештава комплетан одговор Далај Ламе, односно показује намеру да се на скривен начин искаже похвала будизму.

Србијански глас

 

 

Poslednji put izmenjenoчетвртак, 24 JULY 2014 17:45
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING