Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Како, гледано идејом србијанства, видите решење косовског питања?

„Човек снује, а Бог одлучује“. Дубоко верујемо у ову тврдњу, а и осведочавамо се скоро непрестано. Но, гледајући на историјска збивања пре можемо помислити да је подручје историје Бог потпуно препустио људској креацији. Наравно да то није тачно, јер је то само онај спољни оквир историје, који личи махом на област људског хира и надметања. Али ако хоћемо пажљиво да сагледамо, видећемо да из самог центра историје неприметно, крајње ненаметљиво, израња сам Творац света подстичући и итекако усмеравајући историјска дешавања. Наравно овај Његов уплив виде само они који хоће да виде и чују. Најбољи пример за то је, једва запажено, скромно Божје улажење у историју у виду рођења Исуса Христа као и уопште крајње необавезујућа чињеница историјског учинка Спаситеља света.

Велики умови су врло брзо схватили ту слободу историјског оквира и дубоко зашли у могућности освајања мисаоних идејних простора, остваривања надмоћи, усмеравања друштвених токова, постизања лидерства, доминације, утицаја, делујући и појединачно према својим способностима, али и стварајући у ту сврху моћне организације, правећи далекосежне планове и каналишући збивања. Зато је историја постала између осталог и збирка насилних догађаја.

Парадоксално је да су и покушаји остваривања правде, у овом свету „који у злу лежи“, само чинили да ова спољна слика буде још упечатљивија. Такви покушаји су били махом узалудни, а често су се и сами исказивали као ново зло или у најмању руку као промашаји. Дубоки и за просечног човека непроницљиви планови умова који су присвојили ово подручје људске делатности да би ту остварили своју моћ, успевали су увек да опстану и одрже се, уз евентуална престројавања, растегљивост, веште трансформације, тако да њихова доминација није никад престајала. Тако су сви ти покушаји стварања некакве праведности само повећавали забуну и у крајњем случају постајали нови део те скице, остављајући човеков ум у уверењу о својој немоћи и о сталној победи неправде, имајући за последицу додатно подривање човековог карактера.

Међутим, из неприметне унутрашњости историје, рекосмо, из њеног правог центра, непрестано искрсавају зраци човечности, достојанства, човекове боголикости, истичу благе, али моћне струје које чувају племенитост, чистоту, смисао, које стално подижу наду у живот и лепоту постојања. Чување човекове Богом дане красоте, слободе, очување Божјег лика у човеку, увек се догађало, јер је трајно присутно. Насупрот вукова и звери које непрекидно крстаре историјом, дубоко, у самом центру историје невино јагње никад није препустило свој примат. Доказ за то је васкрсење Христово, као превазилажење и крајњег зла, саме смрти. Паралелно, дакле, са збирком насилних догађаја тече и ова историја очувања човекове изворне узвишености.

Срби су народ који је више славио ову другу, унутрашњу, личносну историју, труд на очувању човекове праве назначености, и који се кроз таква дела као народ остваривао. Увек су нам ти примери били важнији него спољна слика. Односно, ми смо њима били приврженији. Додуше, кад мислимо о животу, политици, држави, нацији, интересима, ми такође мислимо о тој спољној слици. Међутим, обично стратешка битка за спољну доминацију и унутрашња борба за узвишене идеале нису спојиви једно с другим, и ми смо у свом крајњем избору предност давали овом племенитијем делу. Бог је спољну слику препустио људима да се на том плану исказују колико год желе, а онај тежи део, ону најдубљу унутрашњост сачувао је за себе и за оне који му се у томе придруже. Такве је назвао својим изабраницима.

Срби, дакле, нису опредељени да планирају ту оквирну слику у којој се врши скрајање и реконструкција света, престиж, освајања, лични интереси, себичне калкулације. Ако смо од јачих сила и били укључивани у такве планове, то је само посведочило српску наивност. Коштало нас је. Та наивност нам није потребна, наравно ни данас. Нама је потребно племенито наступање. У њему је мудрост и духовно знање.

Шта се тиме може постићи ако је Бог креирање тог спољашњег простора историје препустио бездушнијем делу човечанства?

Оно што видимо на тој спољној слици сагледава се, рекосмо, као збирка насиља, превласти, неправде. Људе који су запосели ову спољну слику углавном одликује некаква моћ, а да ли су сачували боголикост у себи, какви су по карактеру, то остаје сакривено, то само Бог зна. Ипак не значи да је та моћ непремостива препрека за добре подухвате. Јер све те околности просто представљају изазов за оне праве људе који бране човека. Ако се добро постави ствар, онда бездушни планери постају често немоћни да погоде баш сами центар и да у центру разбију оно добро, јер је центар историје под Божјом заштитом, Божје подручје и Он га препушта само људима који се на Божју помоћ ослањају.

Шта би србијанство конкретно предложило по питању Косова?

Србијанство кристалише српске циљеве. Оно то уме, будући да му је основни циљ чување исконског добра, чување чистог извора, божанског лика у човеку. Србијанство тражи да чува чисти извор. Оно то тражи од себе, од нас самих, тражи да ти чувари буду Срби, јер су се као такви неприкосновено исказали и показали. Наравно, не бранимо ни другима, радовали бисмо се да они то исто чине, свако на свом терену. Али ти други су углавном запосели онај спољни оквир историје. Ми знамо да се вода у свом току може замутити, али извор не сме! Он се брани без остатка и зна се да ће увек бити одбрањен докле год Бог жели да овај свет постоји, јер је постојање чистоте, постојање чистог извора, услов постојања света. То је оно што Срби у свом најдубљем бићу осећају, са чим су сагласни, од чега полазе и што је мисија овог народа. Чисти извор не значи да треба санкционисати некога, било кога, у овом случају Шиптаре. Чисти извор је за све. Али то не значи да Србија, носећи тај благи лик треба да буде мекана и слаба. Напротив треба да буде изузетно јака у сваком погледу, војно најпре, да онемогући, спречи и предупреди зле покушаје против ње. А она да намеће добро. То не значи било шта освајати, него ширити оно што је добро, не само за Србе, него и за све друге.

А питање времена? Колико имамо времена за пружање у том правом смеру?

Не смемо дозволити да будемо од ма кога убрзани. Утисак да немаш времена је често једна од основних варки у тактичким надметањима. Највећа би грешка била учинити пошто пото неки исхитрен потез, а нарочито потез који не проистиче из нашег основног опредељења. Одлика стратега је добијен рат, старање да крај буде добар („конац дело краси“), зато је у грчкој речи „стратегос“ акценат на задњем слогу, за разлику од речи „варварос“, којој је акценат на првом слогу, пошто варварина одликује експлозиван наступ, а за промишљање о исходу нема стрпљења и дара.

Ми смо страшно много времена губили у идејним лутањима, не може сада све да се реши. Али то не значи да не можемо одмах са нечим почети. Прва наша снага је у одлучности. Наравно, у одлучности која се ослања на знање своје мисије!

У овом тренутку морамо да покажемо непоколебљиву одлучност да бранимо свој народ и своје територије. Ако тренутно и немамо јаку војску, одлучност ће нас сачувати док је не створимо. Бог ће нас штитити. Браниће нас идеја. Она ће нам нудити мудре међупотезе да се добије мало на времену, даваће нам надахнуће. Моћници, владари ће учинити што ће учинити, наше је да и у таквим и у другачијим условима бранимо човеков лик; и свој и других народа, без обзира колико смо у том тренутку јаки, али имаћемо моћ речи које ће проистицати из племенитог опредељења. Сви наши одговори и потези долазиће од нашег опредељења и одлучности. Они не могу да не буду мудри, разумни, јасни, одлучни. Противник неће моћи тако лако све то да пренебрегава.

Није ли притисак на нас превелики да бисмо могли да се одупремо без страшних последица?

Рекосмо да најдубљи и најсмисленији део историје чува сам Творац, да је то Његов простор. То је мало ко препознао! Зато и Јевреји нису препознали Христово царство јер су очекивали да Христос буде креатор оног спољашњег оквира, да им постане цар који ће збацити Римљане и донети им владавину над светом. Србијанство је свесно да највеће лепоте иду преко најдубљег смисла живљења, преко Христовог Крста, а не преко земаљских лагодности и привилегија. Бог ће нас ту сачувати, таман толико да останемо Његови. У то не смемо сумњати. Тим путем је ишао и Цар Лазар.

Да ли би требало тражити излаз у савезу са данас изузетно снажном Русијом?

Руси су наша најближа браћа. Наш савез је природан. Међутим боље је да имамо необавезујуће односе. Јер колико год да буде наше ослањање на Русе, њихово ослањање на нас је веће. То је парадоксално, али је тако. Савез са Русима и са било ким слабио би нашу самоспознају, наше избрање. Свети владика Николај тврди, свакако се ослањајући на Светог Саву и Немању, да Србија мора да буде увек изнад истока и запада.

Који наш поступак данас представља овај наш став конкретно?

У овом тренутку на Србима је да одлучно, без икаквог остатка кажу „не“ сваком покушају угрожавања њене територије и суверенитета.

Хоће ли моћници да пристану на то наше „не“?

Свеједно, важно је да то није наш пасиван став, то је моћно оружје. Пре свега јер ћемо сами чути свој исконски глас и то ће нам дати снагу и вратити нас у оно наше стање кад нас Бог чује и кад је Његова помоћ неизоставна.

Нисмо ли ми већ опробали то наше „не“ у време Слободана Милошевића?

Нисмо. То је било „не“ у име југословенства, које Бог не препознаје, није било у име србијанства, у коме лежи Божје чување српства.

А шта ако нам у међувремену велике силе задају ударце од којих се тешко можемо опоравити?

И најтеже ударце смо издражали кад смо били свесни своје улоге и својих циљева. Зато је и сада најважније да ту своју улогу не губимо из вида. Има ли у њој ишта лоше, шта ми ту желимо што није по Богу? А Бог ће своје одбранити, већ сам добар смер наш биће истовремено и одбрана, Божија одбрана.

Да ли је то изнуђена позиција Србије, односно да ли је изнуђен такав наш приступ?

Пре свега је аутентичан, апсолутно аутентичан. Колико је изнуђен, а колико је храбар и слободан није толико битно ако је такав приступ, односно та неповољна позиција осветлила нашу свест. Ми можемо и да очајавамо, кукамо, тражимо помоћ, али не, ми бирамо да одговарамо храбро, племенито. А колико су нам се околности наметнуле... свеједно, оне се свакако наметну онда кад не умемо сами да препознамо збивања, кад смо успавани и нехајни. И затекну нас неспремне. Али обично са дубином којом нас поткопају порасте и наша спремност да се на прави начин бранимо. И то се понавља као правило, као закон. Ми то препознајемо. Да ли у том случају смемо да мислимо да је то само случајност или да је данас нешто друго у питању? Пре ће бити да нам све то увек долази као примедба, као казна што одступамо од свог курса или напуштамо своју мисију. Неумитно се све појави да би нас вратило себи самима. Наравно кроз тешке околности. Али је и Бог увек ту. И биће ту и сад.

Драган Марјановић, Србијански клуб

Poslednji put izmenjenoпетак, 24 август 2018 20:03
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING