Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Милан Јовановић: Зелена трава Јасеновца мог

Милан Јовановић: Зелена трава Јасеновца мог

Годинама ми на полици стоји књига старог новинарског вука и књижевника Буда Симоновића. Књига се зове „Огњена Марија ливањска“. Говори о бестијалним Павелићевим покољима Срба у том злосрећном делу Херцеговине.

Никада је нисам отворио. Немам снаге. Јер, знам да је препуна исповести о зверствима које нормалан људски ум не може да појми. Довољан ми је био један цитат на београдској промоцији о сечењу дечје главе наочиглед избезумљене мајке, па да ми се помути свест и да главом без обзира побегнем из Сава Центра. Али, кога то данас уопште занима, поручују циници којима патње сопственог народа значе колико и пола оне женске ствари ‘ладне воде.

У Јасеновцу, стратишту какво модерна историја не памти, у држави где су, једини на свету, постојали дечји логори из којих никад није изашло више од 20.000 малених мученика, сада се зелени трава, цвета цвеће… Нигде ни трага од страхоте, симбол крволоштва сада је такорећи парк, оаза где намерник може да се надише свежег ваздуха, без да га за очи и нос штипа тај историјски непријатни мирис живих спаљених.

Еј, 20.000 малишана, живих костура, храњених отровном чорбом да би дуже умирали… Стока међу нама себи узима за право да то заборави, да гурне у далеку прошлост, да сећање на мајушне великомученике прогласи копањем по старим ранама.

Србија тренутно упиње све своје снаге да достојно обележи стратиште на Старом сајмишту у Београду, које су нам такође натоварили на душу, свесно кријући да је та десна обала Саве тада била ендехазија. Невине жртве немају националност, тачно је, али зар је то разлог да се стидимо својих жртава како не бисмо увредили џелате, али и оне који полажу ексклузивно право на страдање?

У том и таквом сећању, изгледа, нема места за српске преклане вратове и ископане дечје очи, спаковане Павелићу на дар. Вероватно у неком од фамозних поглавља стоји и потпуни заборав страдалничке прошлости, од покоља у Мачви 1914, па до НАТО дивљања 1999.

Јер, о нашој судбини, уз свесрдну асистенцију Вође, садашњег, а и његових претходника, одлучују баш они који су нас гледали преко нишана. И бајонета.

Али, кога то више занима, као што рекосмо…

Пре неко вече у Београду је организована трибина посвећена годишњици пробоја шаке преживелих из Јасеновца. О свему се ту говорило: о холокаусту, о Аушвицу (и треба, наравно), а о фабрици смрти из које никад није изашло 700.000 Срба тек једно потресно излагање старца који је чудом извукао отписану главу испод усташке каме и маља.

А, онда се чудимо Колинди која удара на спрдњу па вели како је ендехазија на челу са велечасним Павелићем била држава на месту, и на правом путу, али да се, ето, десио тај инцидент са Јасеновцем који је бацио неоправдану сенку на једно демократско друштво, на жалост сахрањено на историјском сметлишту.

Има, штавише, и колега, који пишу оде Гинтеру Грасу и грозе се Срба који му и мртвом замерају што је ликовао због НАТО бомби, јер то је, кажу освешћени жврљатори по папиру, ружно, и доказ како смо ми најобичнија стока. Сада нас уче да је опроштај свакој белосветској џукели, посебно ако је покојна, обавеза сваког ЕУропског Србина.

Само тако се може у будућност, међу оне које никада није напустила нада да могу да нас затру до последњег.

Тешки и претешки дани су пред нама, али се бар репризе не бојимо: у Хрватској више нема Срба – ни за пола Јасеновца.

Милан Јовановић / Вести

Poslednji put izmenjenoнедеља, 26 април 2015 06:51
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING