Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

Трагичне судбине србских јунака у Брозовој Југославији: Драгутин Гавриловић

Драгутин Гавриловић рођен је на данашњи дан, 25. мај 1882. године у Чачку. Војну академију завршио је 1901. године. Учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Првом светском рату. Војну каријеру је завршио у чину пуковника.

 

Драгутин Гавриловић рођен је на данашњи дан, 25. мај 1882. године у Чачку. Војну академију завршио је 1901. године. Учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Првом светском рату. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. После Војне академије је постављен за команданта 10. пешадијског пука моравске дивизије у Чачку у данашњој касарни Ратко Митровић За разлику од многих сабораца, умро је 19. јула 1945. године у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен.

У току борби за одбрану Београда 6-7. октобра 1915. године, Аустрија је форсирала Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 m.

Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.

Око 14.30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеницом“ издао следећу заповест:

Јунаци!

Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао.

Војници! Јунаци!

Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.

Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!

Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријских јединица на насипу подржана ураганским дејством аустријске артиљерије одбила је и овај напад. Мајор Гавриловић је тешко рањен.

Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8. октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава.

Између 8-9. октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе преко Саве и Дунава већ су се извлачиле на резервне положаје. Аустријске снаге су 9. октобра 1915. године истакле Аустро-угарску и Немачку заставу на згради Старог двора.

Како је умро славни мајор Гавриловић

Шта се догодило хероју одбране града из 1915, кад је из немачког заробљеништва стигао у Београд 1945. - Трагична хронологија пуковника професора Милорада Прелевића

Драгутин Гавриловић, пуковник краљевске југословенске војске и јунак рдбране Београда 1915, није имао прилику да свој пут заврши на бојном пољу, али ни са спокојем оних праведника којима се природно гаси животни пламен… То је, најкраће, одго вор  на контроверзна нагађања у јавности каква је доиста била судбина човека који је још за живота представљао образац доcтојанства и пожртвовања.

Пуковник проф. Милорад Прелевић, истакнути историчар, на основу докумената и сведочења Данице Докмановић, професора чачанске гимназије, иначе кћерке пуковника Драгутина, сачинио је о томе хронологију трагичних збивања:

Нахушкана руља

Маја 1945. на београдску железничку станицу стиже први транспорт официра, ратних заробљеника, из Немачке. Међу њима је и стасита, маркантна фигура пуковника Гавриловића, ко га није сломило четворогодишње ропство. У Офлагу 13 имао је смелости да се излаже многим ризицима, па и да прикупља храну за Русе у суседном логору, који су умирали у највећим страхотама…

Тешко оболео, пуковник Гаври-ловић бива отпуштен. Он креће ка Славији и улици Београдској 4, у којој му је живела породица. Често га опет пресрећу разјарени људи који вичу, понижавају га, па и ударају. Не знају ко је. Али их је, изгледа, провоцирала униформа…

- Ово га је сатрло - каже г. М. Прелевић. - Пуковник Гавриловић је, од последица ропства, али и од безумних поступака силеџија које бар у његовом случају нико није спречавао, пао у постељу. Никуда није излазио више, ни у двориште.

После кратког времена, 19. јула 1945, умро је.

Његов син Драгош, артиљериј ски поручник, храбро се борис 1941, као командир батерије код Горњег Милановца против Немаца. Такође је допао заробљеништва. Није хтео да се врати у земљу кад је чуо за трагични крај свога оца. Отишао је у Америку…

Пуковник је, међутим, имао још четворо деце. Сва су универзитетски образована. И сва су памтила сулуду неправду.

Кад се породица обратила команди града Београда, ради вој-них почасти које законски припадају, одбијена је.

Затим се обраћају властима: нека пуковник буде сахрањен крај костурнице изгинулих војника одбране Београда 1915, са својим ратним дуговима. Ни то не може! Породица не добија, редовним путем, ни гробно место. И зато пуковника сахрањује у гроб његове ујне на Новом гробљу…

Неправде се догађају. И само би, од њих, лошије било да се на неправедан начин исправљају (Гете).

Пуковнику је организована скромна сахрана, која се ипак памти по речима његовог класног друта пуковника Александра Тодоровића: „Данас је још један витез без страха и мане, мање! Још један храст мање из оне господствене шуме српских родољуба који су сагорели на олтару Отаџбине…"

Не пробијање истине дуго се чекало. Пуковника Гавриловића нема у Војној енциклопедији 1960, али то није ни чудо, ако је краљу Петру Првом било дато само „седам и по реди". „Просветина" Мала енциклопедија већ исправља ствар: помиње га, у дванаест редова, али без фотографије…

Породица је пуковникове личне ствари предала музеју његовог родног града Чачка, па је, поводом његове стогодишњице рођења, 1982. требало да се ту приреди изложба. Комитет СК је забранио!

Тек осам година касније она је ипак приређена, у ауторству кустоса Радивоја Бојовића и уз помоћ пуковника Прелевића.

Poslednji put izmenjenoсубота, 29 јун 2013 19:21
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING