Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

На данашњи дан 1868. године, убијен је Србски кнез Михаило Обреновић

У средини престонице је подигнут споменик кнезу Михаилу на коме су с две стране забележена имена градова: Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко, градова које је кнез Михаило добио за Србију. На зачељу споменика је уклесан српски грб, а са зачеља је написано:

"Кнезу Михаилу М. Обреновићу ИИИ. Благодарна Србија".

 

У средини престонице је подигнут споменик кнезу Михаилу на коме су с две стране забележена имена градова: Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко, градова које је кнез Михаило добио за Србију. На зачељу споменика је уклесан српски грб, а са зачеља је написано:

"Кнезу Михаилу М. Обреновићу ИИИ. Благодарна Србија".

Док је кнез Михаило Обреновић заводио апсолутизам у земљи, против њега је склопљена завера са циљем да се он убије и да на власт поново дође Александар Карађорђевић.[1] Атентатори су били браћа Радовановићи, који су се светили за смрт свога брата Љубомира Радовановића. Коста Радовановић, главни извршилац убиства је био имућан и угледан трговац. Његов брат Павле Радовановић, адвокат и два пута кандидат за народног посланика, је био с њим за време атентата, а трећи од браће је био Ђорђе Радовановић. Непосредни помагачи у убиству су били Лазар Марић, бивши председник београдског окружног су да и Станоје Рогић, бивши трговац.

Кнез Михаило са коња показује ка Призрену.[15]

У недељу, 29. маја (10. јуна по грегоријанском) 1868. око 10 часова ујутру кнез Михаило је кренуо кочијама да се превезе до Кошутњака. Са њим је ишао његов ађутант Светозар Гарашанин, син председника владе Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Анка Константиновић, његова сестра од стрица и њена ћерка Катарина, са којом је кнез желео да се ожени. Међутим, Михаило и Катарина су били у родбинској вези (она му је била сестричина), па се брак није могао озваничити. У цркви је забрањен брак до шестог колена, и њему су се противили црквени и државни званичници, па се Михаило тајно верио са Катарином три дана уочи атентата.[1]

У парку на Кошутњаку појавили су се Павле и Коста Радовановић у свечаним црним оделима, цилиндрима на главама и упереним пиштољима у правцу кнежеве кочије. Први је пред кочијом излетео Коста. Њега је кнез Михаило Обреновић препознао због спора око његовог брата Љубомира. Последње речи кнеза које је сам признао Коста на суђењу су биле: "Дакле, истина је." Кнез их је говорио на француском језику јер су даме до њега знале француски.

На суђењу је Коста изјавио да није жело убити никог другог већ само кнеза. Катарина је покушала да се наслони на кнеза и да не да Радовановићу да пуца. Лакеј који је возио кочију је преклињао браћу да не чине лудост. Први је почео пуцати Коста, придружио му се Павле. Кнез Михаило је убијен са три хица, а такође је страдала и Анка Константиновић која је својим телом покушала да заштити кнеза за време пуцњаве, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња и онесвестио се. Лакше рањена Катарина и послужитељ Мита побегли су у шуму, док се госпа Томанија, већ после првог пуцња, окренула назад ка Београду и прва јавила о атентату.[1]

Браћа су почела да беже низ Кошутњак према Топчидеру где су их чекали остали завереници. Ту их је спазила и једна војна патрола и ухапсила их. Неки су били и рањени приликом бекства. Сазнавши за атентат, власти су одмах обезбедиле све важне државне институције и ставили под контролу војску и полицију, тако да завереници нису остварили свој наум о преврату.

Сви завереници су изведени на саслушање истог дана, а главну реч је водио Никола Христић. Пресуда је била - смрт. Завереници су стрељани у поноћ на Карабурми, а у читавој Кнежевини је била велика жалост. Због поверљивих докумената о апсолутистичком режиму кнеза Михаила и пресуде на смрт Љубе Радовановића, влада је сакрила документа са салушања и узроке атентата. Ко је све иза завере стајао (пре свега неко од Карађорђевића), никада није поуздано утврђено.[1] Документација са суђења је проглашена државном тајном и сакривена је. Јавности је само речено да су страни плаћеници убили кнеза Михаила и да су кажњени смрћу. Национална жалост је трајала три дана.

Одмах након убиства кнеза Михаила Народна скупштина је донела закључке да ће престо преузети Александар Карађорђевић.[5] Међутим министар војни Миливоје Блазнавац, заузео је супротан став, те је у току ноћи решио да питање престола реши помоћу војске. Блазнавац убацио је свог кандидата претедента из Обреновићеве династије. У томе је предухитрио владу и Намесништво. Први му је пришао министар унутрашњих дела Никола Христић, стављајући му се на располагање са комплетном полицијом. 11. јуна 1868. године у Београд је стигао кнез Милан Обреновић из Париза.[5]

Кнез Михаило је сахрањен на тадашњем гробљу код цркве светог Марка у Београду уз војне почасти. Данас се његов гроб налази у Саборној цркви у Београду.

Наслеђе

Споменик кнезу Михаилу у Београду. Рад фиорентинског вајара Енрика Пација.

У средини престонице је подигнут споменик кнезу Михаилу на коме су с две стране забележена имена градова: Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко, градова које је кнез Михаило добио за Србију. На зачељу споменика је уклесан српски грб, а са зачеља је написано:

"Кнезу Михаилу М. Обреновићу ИИИ. Благодарна Србија".

Кнез Михаило није имао законитих потомака и на престолу га је наследио Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема. Пошто је Милан имао само 14 година онда је именовано намесништво у саставу: Миливоје Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић. Кнез Михаило је имао ванбрачног сина Велимира (1848-1898) који није имао право наслеђа престола

Јован Јовановић Змај.

Чувени писац, песник и политички сатиричар Јован Јовановић Змај је жестоко критиковао политику кнеза Михаила Обреновића. Он је 1865. године објавио сатиричну песму Јутутунска народна химна против апсолутизма и полицијске владавине кнеза Михајла.

Овај народ врло добро знаде

да је створен само Књаза ради,

да Му даје порезе и хвале,

да Га двори и понизно кади.

Змај пародира химну у ругалицу владарској свемоћи и уверењима да је он, владар, божанског порекла и да је потчињеност и слепа покорност њему обавеза сваког грађанина. Змај своју иронију усмерава према кнезу Михајлу, критикујуци његово газење људских права и владање помоцу што више полицајаца, потказивача и жандара.[13]

Дај Му с неба најсветлије даре,

полиције, шпицле и жандаре,

ако неће да душмана свали,

бар на своме нек срце искали.

У свему томе крије се алузија на србијанску (државе Србије) друштвену реалност - полицијски систем владања. У појединим строфама иронија мења смер и претвара се у критику самог народа, у огорчење због његовог ћутања и пасивног држања.

#wikipedia

Poslednji put izmenjenoсубота, 29 јун 2013 19:18
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING