Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

Застрашујући подаци: Србија у рангу са Етиопијом!

Застрашујући подаци: Србија у рангу са Етиопијом!

Тек сваки 25. становник наше земље ради у производњи, што је обележје крајње сиромашних земаља. У Београду и Новом Саду број запослених у индустрији од 1989. преполовљен. Приватизација представља завршни ударац у уништењу радничке класе.

Индустријска производња у Србији, упркос тренутним искорацима, одавно је на коленима. Тек сваки 25. становник наше земље ради у производњи, што је обележје сиромашних афричких земаља. Чињеница је да су двехиљадите биле године финалне девастације српске индустрије, која је почела још почетком деведесетих година прошлог века.

 - Као последица свега, 2012. године смо имали само 287.000 запослених у производњи, на укупно 7,3 милиона становника, по чему смо у рангу Намибије, Боцване, Етиопије, Сао Томе и Принципа - каже Драгољуб Рајић, председник Уније послодаваца Србије.

Транзиција у Србији је подбацила зато што није било квалитетног плана реиндустријализације, већ се рачунало да ће она сама по себи доћи са приватизацијом.

- Онда се десило да је приватизација имала много мањкавости, обиловала корупцијом и куповином фирми од стране сумњивих власника који нису имали стварну жељу да унапреде производњу - додаје Рајић.

Онај део индустрије који је доласком страних инвеститора ипак преживео није био довољан да одржи приходе на нивоу целокупне српске економије, а други ресурси који могу бити основа индустријског развоја, а којима Србија располаже, нису стављени у функцију. То су могућности за развој рециклажне индустрије, обновљивих извора енергије, већи развој индустрије органске хране, подизање капацитета Дунава као европске транспортне жиле-куцавице и друго.

Економиста Мирослав Здравковић указује да је број запослених у индустрији у Београду смањен од 1989. до 2012. године са 160.000 на 70.000 радника. У Београду има највише индустријских радника, четири пута више од другог по броју радника Новог Сада.

- Најбоље је прошао Нови Сад, у коме је број "само" преполовљен, а од Београда, у коме је смањење 56,5 одсто, боље су прошли још и Сремски, Колубарски, Браничевски и Средњебанатски округ - закључује Здравковић.

- Имамо седам општина које су повећале број индустријских радника, 18 општина које су смањиле број за 30 до 40 одсто, и у 116 општина које су више него преполовиле број радника.

У синдикатима тврде да је радничка класа у Србији нестала деведесетих година. Погрешне политике су довеле до санкција, ратова и потпуног урушавања наше индустрије.

- Све до 2000. године, али и касније, фабрике су имале социјалну, а не економску функцију - наглашава Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката АСНС.

- Држава субвенцијама одржава привидно фабрике у животу и на тај начин купује социјални мир. Почетком 2001. године долази до приватизације, која представља завршни ударац у уништењу радничке класе.

Потпуно погрешне приватизације не доводе до ревитализације фабрика, него до њиховог уништења.

- Некада успешне фабрике данас су само зграде са машинама које једино могу ићи у старо гвожђе - тврди Савићева. - Радници из таквих фабрика имају знање и вештине од пре 20 година. И док земље ЕУ улажу огромна средства у економију знања, дотле наши некадашњи гиганти преживљавају захваљујући субвенцијама државе. Пре десет година у земљама ЕУ у индустрији је било потребно 60 одсто неквалификованих и полуквалификованих радника. Данас је у том истом сектору 60 одсто људи са факултетом. Ако свему додамо и друге проблеме са којима се Србија суочава, а пре свега несигурност инвестиција, лошу инфраструктуру, светску економску кризу - уопште не чуди зашто данас имамо радничку класу само у траговима.

 

Извор: Прессонлине, Новости  

Poslednji put izmenjenoнедеља, 15 септембар 2013 23:28
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING