Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

Чак и ММФ признао: Исланд је био у праву што је урадио све супротно од онога што смо тражили

Чак и ММФ признао: Исланд је био у праву што је урадио све супротно од онога што смо тражили

Скоро три године владе европских земаља, служећи финанцијску и економску елиту, уверавају своје грађане како ће успети поправити катастрофалну ситуацију коју су сами узроковали својим погрешним одлукама. Упорнотврде како је нужно плаћати паразитске камате на обвезнице и трпети оштре мере штедње по сваку цену, те како не постоји други начин за излазак из кризе.

Након три године рецесије, Грчки се дугови увећавају, а њена привреда је разорена до темеља. Велика Британија, Шпанија и Италија се налазе у безизлазној ситуацији и чак штавише њихове владе садистички намећу мере штедње, и њихов дуг све више расте. Ирска и Португалија се налазе у скоро идентичној ситуацији.

Медији су пренели„mea culpa“ Тројке (ЕУ/ЕСБ/ММФ), која је признала да је грешила сво време, те како су приступ Исланда и његове одлуке били исправни од самог почетка. Ради се о највећем признању грешке у историји економије.

Што је учинио Исланд? Управо супротно ономе што је финансијска елита од њега захтевала. Исланд се није сложио с тим да спашава велике банке новцем пореских обвезника, па је донео одлуку да ће банке добити свој део, уколико остане нешто новца након што влада подмири своје обавезе према народу. Банке су, с друге стране тврдиле како је одрицање обавезно и нужно, само како би лихварима који тргују обвезницама јамчили поврат сваког уложеног долара.

Наравно, да не би било илузије, Исланд није неким чудом подарен трезвеном владом која постоји само како би служила народу већ је тај исти народ масовним протестима, у периоду 2009-2011, присилио власти на другачије деловање.

Тројка је тврдила како грађани Европе не могу одржати исти ниво образовања, здравствене заштите и пензиони систем, које су им у наслеђе оставили њихови родитељи. Исланд је, међутим, поручио „тројки“ како нема намеру попуштати пред највећим криминалним финансијским моделом у историји људске расе.

Сада, након три године апсолутне попустљивости и усаглашености кукавичких влада, на видело излази истина коју није могла прикрити ни најбоља пропагандна машинерија.

ММФ: „Приступ Исланда је довео до изненађујућег и јаког опоравка“

У препознатљивом стилу и у тренутку када су медији присиљени признати како су годинама варали целокупну јавност, јављају се ревизионисти како би изнова исписали странице историје. То се види у тексту који је објавио Bloomberg Businessweek: „Приступ Исланда у покушају опоравка привреде и изласка из рецесије, довео је до његовог изненађујућег и јаког опоравка, признао је челник представништва ММФ-а, у тој земљи“.

Владе осталих земаља, које су биле највише погођене крахом из 2008., почеле су примењивати мере које су им саветовале монетарне институције, уместо да примене „исландски модел“.

„Исландски модел“ је једина стратегија која нуди могућност изласка из кризе, а то потврђују темељни принципи вођења економије. Када је Плутарх, пре 2000 година, писао како је „несразмера између броја богатих и сиромашних смртно зло за било коју републику“. Он пре 1500 година сигурно није, као папагај, понављао социјалистичке догме које су угледале светло дана 1500 година након његове смрти.

Он је само објаснио темељни економски принцип, на којем су своје теорије заснивали и модерни капиталистички економски теоретичари. Чак и када су маштали о светињи слободног тржишта, држали су се једне од Плутархових тврдњи: „Привреда ће бити здравија уколико богатства буду у рукама сиромашних и средње класе. Оно не сме бити акумулисано у рукама мањине.“

Дакле, када нас ревизионисти из Блоомберга покушавају уверити како је опоравак Исланда „изненађење“, то значи да ниједна влада, ниједна монетарна институција и нико од „цењених експерата“ не разуме основне принципе аритметике и економије. Да ли је то порука коју нам желе послати?

Речи хвале у тим ревизионистичким акробацијама не звуче искрено из разлога што је економско насиље имало за циљ сломити исландски отпор.

Финансијска елита је одлучила уништити исландску привреду у знак одмазде због противљења дужничком ропству, али се Исланд успео одупрети само захваљујући истрајности народа у свом отпору.

Из тога се да закључити како оштре мере штедње нису ништа до једна обична кампања, којој је циљ уништити привреде европских земаља. У том случају, народи тих земаља би постали робље, које неће бити у стању пружити било какав отпор.

„Тројка“ се прво осигурала да други неће поступити на исти начин

Финансијска елита никада не би признала своју грешку у случају Исланда, када не би била сигурна да остали неће поступити на исти начин. Но, остали су парализовани до те мере, да својевољно трпе економско угњетавање.

Доказ за то је Грчка, једина европска нација која је покушала свргнути „издајничку“ владу, која је у два мандата испуњавала жеље „тројке“. Комбинација страха и пропаганде је, међутим, учинила своје. Грци су и трећи пут изабрали владу, која се по ничему не разликује од претходних. А када робови гласају за робовласнички систем, робовласници имају разлога за славље.

Дакле, ове Блоомбергове хвале нису имале за циљ уздизати исландску владу у небеса (обзиром да је познато колико банкари мрзе Исланд), него створити још једну велику лаж. Исти ревизионизам је уследио и одмах након финансијског слома 2008., када су експерти у медијима махом изјављивали „да су изненађени тим непредвиђеним развојем ситуације“, а неки су чак предвиђали „катаклизму, која ће трајати дуги низ година“.

Дакле, нема ничега изненађујућег у успеху Исланда, као што није никакво изненађење да остатак Еуропе служи интересима „тројке“, а не народима који им је изборима дао легитимитет. Што, на жалост, говори колико јеМарк Твенбио у праву, када је рекао: „Када би се изборима могло нешто променити они би били забрањени“.

Да ли Исланд може бити пример за остатак Еуропе?

Ово је већ мало сложеније питање. Нема сумње да је далеко боља опција, уколико она постоји, супротставити се диктату међународних финансијских елита. Но, када говоримо о Исланду, као примеру, ипак морамо имати на уму да се ради о једној поприлично малој економији, држави од свега 320,000 становника (главни град има око 120,000). Имплементација „исландског решења“ на остатак Еуропе далеко је теже изведљива из једног јединог, поприлично јасног, разлога – финансијска елита би пружила далеко већи отпор.

Штавише, отпор финансијске олигархије у Еуропи већ је инсталиран у облику комплетно подобних влада у готово свим државама. Становници неће бити у прилици проследити „исландско решење“ на адресе својих власти и очекивати да ће оне кренути с подједнаким отпором према финансијској елити.

Што нам то говори? Исланд је и даље адекватан пример који не треба заборавити, али већина земаља Европе и даље имају проблем јер на власти немају политичку структуру која би заступала интересе народа. Стога, пре но што се може отвореније расправљати о „имплементацији“ овог – или било којег другог – решења, нужно је повести расправу око стварања услова за долазак до те тачке.

Надаље, након удара кризе у Исланду су избили жестоки улични протести. Имајући у виду број становника, у проценту знатан део државе био је на улицама. У таквом омеру у већој су позицији извршити снажнији притисак на владајућу класу. Поређења ради, када у Шпанији на улице изађе милион људи – и поред чињеници да говоримо о завидном броју – то је свега око 2% становништва.

Док је су становници Исланда својом одлучном и колективном борбом заиста утерали страх у кости власти, када је реч о Шпанији, Италији или пак Грчкој, владајући се доимају далеко сигурнијима.

Отпор свакако мора бити масовнији, то је есенцијални чинилац да би се евентуано „исландски модел“ приближио стварној имплементацији на простору Еуропе. Што се самог отпора тиче, требао би стићи што пре, јер ових дана већ имамо прилике читати „спаковане бројеве“ и друге пропагандне текстове о томе како мере штедње „ипак функционишу“ – тако је на пример америчкиNew York Times објавио осврт у којем се наводи „побољшање економије након мера штедње“ у Латвији. Наравно, ради се о обичној превари и форсирању једне криминалне идеологије која заговара „штедњу“ на леђима радних људи. Уколико допустимо да штедња постане статус qуо, нешто што је општеприхватљиво и нужно, тада и отпор постаје узалудан јер се поставља питање – ко ће у отпору учествовати?

Извор: Advance

Poslednji put izmenjenoсубота, 26 април 2014 08:40
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING