Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Небојша Катић: ТТИП – трансатлантски (не)споразум?

Небојша Катић: ТТИП – трансатлантски (не)споразум?

У полумраку и далеко од очију јавности, како је то већ постало уобичајено у зрелим демократијама, ЕУ и САД су последњих пет година припремале споразум о трансатлантској трговини и инвестиционом партнерству (ТТИП). Могућност да се од споразума ипак може и одустати почела је снажније да се најављује тек од маја ове године, па отуда и не изненађује вест да су преговори највероватније пропали.

Глас није дошао из Брисела, из Европске комисије која је партнер америчке стране, већ из Немачке. Вест је саопштио Зигмар Габријел, вицеканцелар и министар економије Немачке и председник немачке Социјалдемократске партије која је дуго подржавала потписивање ТТИП. Може бити да је министар, ослушкујући глас јавности, одлучио први да истрчи и … и тако се позиционира за предстојеће изборе у Немачкој.

Чини се да је (пре)велики део западне јавности сит глобализације, сит континуиране кризе, сит празних обећања, сит политике коју намећу владајуће структуре. Отпор према естаблишменту артикулише се тако што се гласа против свега што долази са те стране, или тако што се гласа за првог који изађе из аутобуса са антиглобалистичком поруком.

У Европи је ТТИП најављиван као споразум који ће повећати запосленост, који ће БДП европских економија подићи за додатних 0.5 одсто и од чијих ефеката ће просечно домаћинство добити још 545 евра годишње. Пројектоване благодати су тако велике и извесне, да су информације о детаљима споразума даване на кашичицу како се јавност не би загрцнула од толике количине добрих вести. О детаљима споразума су много више знали корпоративни лобисти него парламентарци европских држава.

Насупрот идиличној званичној верзији, скептици верују да је циљ споразума да се регулатива везана за трговину и инвестиције стандардизује тако што ће Европа све више личити на САД. Споразум би помогао да се ЕУ окане превелике бриге за екологију, за заштиту потрошача, за стандарде у исхрани или здравству, за права запослених, за трице и кучине.

У Европи се споразум доживљава као асиметричан, у корист САД, а поготово у корист интереса моћних компанија. ТТИП је требало да омогући компанији да тужи државу која би донела било какву меру чији би крајњи ефекат угрожавао висину будућих профита. При томе, ове тужбе се не би подносиле локалним судовима, већ наднационалној арбитражи која решава спорове између инвеститора и држава у складу са механизмом који постоји одавно и са којим и Србија има искуства (ИСДС- Инвестор-стате диспуте сеттлемент). Овај механизам заштите инвеститора је одавно уграђен у велики број међународних споразума и то није ништа ново.

Ново је да се механизам који је требало да заштити стране инвеститоре од самовоље држава сада све чешће злоупотребљава као инструмент којим компаније или појединци могу малтретирати и уцењивати суверене државе, поготово оне мање. Оваква перцепција је допринела да велики део јавности веома негативно реагује на сваки помен ИСДС механизма.

ИСДС арбитража може заседати тајно, а под велом тајне могу остати и пресуде које се донесу. Није тајна да су поступци пред овом арбитражом веома скупи и да одабрани клуб, углавном западних адвоката-арбитара, зарађује огроман новац учествујући у споровима – некада као арбитри, а некада заступајући једну од страна у спору. Верује се да су они стога склони и да охрабрују умножавање спорова и злоупотребу механизма.

Од одлука арбитраже нема ефективне заштите, а пресуђене суме обештећења могу бити веома високе. При томе, иностране компаније и појединци су привилеговани, будући да домаћи актери не могу тужити своју државу пред ИСДС арбитражом.

Ако би ТТИП био потписан, његове одредбе би се, вољно или невољно, овако или онако, наметнуле и оним државама које нису део споразума, али имају трговинске споразуме са САД и ЕУ.

ТТИП за Србију није велика претња будући да у преговорима Србија ионако даје и више него што се од ње тражи, или бар више но што дају други у истој ситуацији. То можда и објашњава због чега домаћа јавност, па и она стручна, прилично незаинтересовано прати трансатлантску сагу.

Да ли је ТТИП заиста пао у воду, или је реч о тактичком повлачењу и чекању повољнијег тренутка за његову реализацију? Да ли је дошло и до озбиљнијег захлађења економских односа између ЕУ и САД? Да ли о томе сведочи и жестоки (европски) порески удар на амерички „Епл“, упркос необично јакој и јавној интервенцији САД у корист „Епла“? Да ли овај удар случајно коинцидира са најавом пропасти споразума? Може бити да је само реч о пролазном неспоразуму међу пријатељима, а може бити и да је, бар за тренутак, заустављен процес разарања суверенитета држава у корист транснационалних компанија.

https://nkatic.wordpress.com

Poslednji put izmenjenoпетак, 02 септембар 2016 21:54
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING