Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

Приватизација „Трепче: Србија улагала, а Приштина продаје

Пророчански данас звуче речи „Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је српски Кувајт“, које је изговорио Новак Бијелић, тадашњи директор Комбината „Трепча“, уочи агресије НАТО на Србију. 


Милан Ковачевић: Досадашње владе заобилазиле проблем. Данијел Цвјетићанин: Економски терор

Пророчански данас звуче речи „Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је српски Кувајт“, које је изговорио Новак Бијелић, тадашњи директор Комбината „Трепча“, уочи агресије НАТО на Србију. Наиме, приштинска агенција за приватизацију најављује да ће на продају понудити овај рударско-топионичарски комбинат, који има изузетно вредне резерве олова, цинка, сребра, злата, индијума и ретких метала.

Приватизација „Трепче“ или било која друга приватизација на Косову и Метохији не може да се призна од стране Републике Србије – изјавио је недавно Александар Вулин, директор Канцеларије за КиМ. – Очекујем да ће тако поступити и међународна заједница.

Међутим, само неколико дана касније 16. априла Приштина је продала „златну коку“, 75 одсто акција Поште и Телекома Косова (ПТК) који има више од 1,2 милиона корисника за 277 милиона евра. Купац је конзорцијум немачког „Аксос капитала“ и британског „Наџафи компанис“, чије је седиште у – САД, у граду Финикс. Раније се као највећи интересент за Пошту и Телеком на Косову појављивала Медлин Олбрајт, некадашњи државни секретар САД и један од најтврђих поборника агресије на Србију. За истраживање и експлоатацију руда највеће занимање показивао је пензионисани генерал Весли Кларк, командант НАТО агресије 1999. године.

Канцеларија за КиМ је раговала саопштењем да је продаја Телекома и ПТТ нелегална, јер су ти објекти у целости власништво Телекома Србије и ПТТ Србије.

- Продају тих фирми је извршио невласник без сагласности, овлашћења и учешћа у поступку продаје стварних власника и тиме обмануо купце о стварној власничкој структури Телекома и ПТТ, као и о власништву на објектима које користе ове фирме – саопштили су из Канцеларија за КиМ.

Реакције државе Србије на приватизацију српских предузећа су апсолутно оправдане, али доста закаснеле, сматра саветник за страна улагања Милан Ковачевић.

- Чињеница је да су досадашње владе заобилазиле ово озбиљно питање, које је питање међународног права. Легалистички, немогућа је приватизација имовине Србије на Косову, пре утврђвања његовог коначног статуса. С друге стране, пре некколико година у београдским листовима месецима су објављивани огласи приштинске агенције за приватизацију на које нико од званичника није реаговао – каже Ковачевић.

Он наглашава да је предлагао српским богаташима да купе имовину коју је нудила приштинска агенција за приватизацију, али да су они листом одбијали.

- Бринула их је реакција политичара, плашили су се да ће бити оптужени да би такво улагање било протумачено као подршка нелегалној власти у Приштини. По мом мишљењу, то је био добар начин да заштитимо српску имовину пре решења статуса Косова. Од кукања нема користи, морали смо да будемо много прагматичнији, јер ће питање имовине државе бити тема неких будућих преговора – каже Ковачевић.

Само у држави у којој влада право силе, а не сила права, може да се продаје туђа имовина истиче проф др Данијел Цвјетићанин.

- Када се говори о приватизацији у такозваној држави Косово, мора се поћи од чињенице да је она долетела на крилима НАТО авиона. А када сила постане остане мерило права, онда и долази до економског терора. То је судбина окупираних земаља. Проблем је само да ли ћемо ми то да верификујемо или да документујемо крађу и идемо на суд. С друге стране, ако смо имали власти које су блиско сарађивале са онима који су произвеле економски терор на КиМ, онда је нормално да су и ћутале о томе – каже Цвјетићанин.

Управо је Комбинат „Трепча“, којима је многима запао за око, пример како се отимала предузећа на КиМ у која је Србија улагала огроман новац.

Бернар Кушнер, тадашњи шеф Унмика, наредио је 14. августа 2000. да снаге од неколико хиљада војника КФОР заузму простор комбината и заузму топионицу у Звечану, затворе је и истерају све запослене. Кушнер је цинично заузимање „Трепче“ правдао спречавањем прекомерног загађења које је она изазивала.

- Као лекар и главни администратор на Косову не могу да дозволим да се опасност по здравље деце и трудница настави за само један дан – изјавио је Кушнер, а затим преузео управљање над комбинатом који је регистрован као нови привредни субјект под именом „Трепца ундер УНМИК Администратион“.

УНМИК је 2002. право управљања над Трепчом делегирао на своју агенцију КТА (Косовска поверилачка агенција), а до 2006. комбинатом је управљао директор, странац, кога је именовала ова институција. Приватизацију на КиМ од 2003. до 2008. године надгледала је КТА, а уставом самопроглашеног Косова њена овлашћења пренета су на Косовску агенцију за приватизацију. До лета прошле године приватизовано је више од 300 предузећа. Нови власници су их добијали готово за багателу, са то потрврђује и податак да је за њих добијено око 370 милиона евра.

Косовска агенција за приватизацију ПАК се самопрогласила надлежном за „Трепчу“ и 2009. је, наводно без знања Унмик, пререгистровала компанију и дала јој име „Трепца ентерприсе ундер ПАК Администратион“, са седиштем у Јужној Митровици.

Холдинг „Рударско металуршки хемијски комбинат Трепча а.д. Звечан у реструктурирању“ регистровано је код Агенције за привредне регистре Републике Србије тек 25. јула 2012. године.

Трепча ради

Данас је око 1.250 радника Трепче ангажовано на производњи у рудницима Црнац и Бело Брдо и флотацији у Лепосавићу и на производњи олова у Звечану, а зараде су у распону од 500 до 1000 евра. Око 1.800 радника нема посао и они примају привремене накнаде за незапослене из буџета Србије и по 30 евра месечно из „Трепче“.

Комбинат „Трепча“ тренутно производи оловни и цинков концентрат, олово разних квалитета и оловно-антимонске легуре. Произведне количине тренутно се крећу на годишњем нивоу од 15 -17.000 тона оловног и цинковог концентрата.

Продају су и разне врсте отпадних материјала који се налазе на индустријским круговима или јаловиштима. 

# Новости

 

 

Poslednji put izmenjenoнедеља, 21 април 2013 13:11
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING