Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Искре наде у неку будућност ...

Искре наде у неку будућност ...

Најгора ствар модерног живота је осећање АПСОЛУТНЕ НЕМОЋИ утицања на сопствени живот. И ту се полако и застрашујуће очигледно очитава онај првородни грех модерног друштва. Због чега је оно много горе по човека од некадашње, толико беспоштедно осуђиване патријархалне заједнице (уништене и "замењене" идеалима и праксом модерног друштва). 

Ви у "модерном друштву" не представљате ништа више од ситног шрафа у неком делићу "друштвене машине" која може да сасвим комотно постоји, иста таква, и без вас. Ми, по тој логици ствари, никоме нисмо потребни, ЗАИСТА ПОТРЕБНИ (осим повремено и привремено, неком нашом победом или успехом, тим симпатичним украшним декором ове монструозне неизменљивости и самодовољности "друштва-без-ван-и-изнад-свега људског").Модерно друштво постоји, парадоксално, само по себи, као некакав демонски и себични, незаустављиви и немилосрдни "перпетум мобиле".

И најпаметнији и најхрабрији и највреднији и најкреативнији и најплеменитији и најнесебичнији - нису ни потребни, а камоли неопходни делови овако устројеног друштва.Да нема грба, заставе и химне, ТО и не би била истинска национална заједница: никад, ни по чему и на на који начин.Зато је све тако кварљиво у модерној политици (и ма ком другом сегменту савременог друштва). Јер ниста није СВЕТО и нико није НЕЗАМЕНЉИВО ВАЖАН.

Све је на продају, за замену, трошно и крхко, пролазно и суштински небитно. А, и поред свих својих (не малих) мана, свака АУТЕНТИЧНО-ПАТРИЈАРХАЛНА ЗАЈЕДНИЦА није имала овај смртни грех сваког модерног друштва. Ту ПОТПУНУ И НЕПОПРАВЉИВУ одвојеност сваког човека ("грађанина") од сопствене судбине.

Ми добијамо налоге, казне, награде и заповести ОДОЗГО, декретом, немоћни да поправимо (па чак и покваримо) оно што нам је тако "одређено" и наређено. Налазећи се у модли ("матриксу"), која не трпи никакве изузетке из својих апсурдних и нељудских правила. Као у "народној кухињи": пружиш свој судбински тањир и онда, на траци, добијеш то што добијеш - кутлачу или две неке каше више или мање непријатног укуса и мириса - и идеш даље. "Не задржавај. Следећи!".

У модерном друштву нећеш више зарадити ако ВИШЕ И ПРОДУКТИВНИЈЕ РАДИШ, нити ће ти се признати надахнути производ твог талента или твоје храбрости, нико ти никада неће бити стварно захвалан, нити ће се поштовати твоја жртва и одрицање (чак ни истинско мучениство). Ништа и скоро никад неће бити резултат твог већег или мањег труда, знања и талента. О карактеру и да не говоримо.

Зато што је оно овде описано друштво ЗАСНОВАНО ИСКЉУЧИВО НА СНАЛАЖЉИВОСТИ (тобожњој "социјалној интелигенцији") и УЛИЗНИШТВУ (такозваној "емоционалној интелигенцији"). То, уз нешто коцкарске среће, нам је једино заиста потребно ЗА "УСПЕХ" (врховни идеал овакве цивилизације), сада и овде.

И зато ће разголићене старлете и искежене "звездице", партијски функционери и ТВ водитељке, локалне силеџије и берзански мешетари, бестидни преваранти и веште продавачице сопственог тела, добитници на лотоу или анонимни учесници "Великог брата" - постати ЈАВНА "ЕЛИТА" оваквог друштва. А њим (тим & таквим друштвом) ће, увек, из дубоке и непровидне сенке, владати наши прави господари. (А о њима ћу неки други пут, јер су они недовољно чврст материјал за јасну и недвосмислено прецизну анализу).

И тако је како је.

Морамо да разумемо и признамо себи шта је то у чему живимо, али не морамо да му се ропски подамо и покоримо, кукавички предамо и препустимо.И морамо да будемо свесни КОЈА ЋЕ БИТИ ЦЕНА оваквог отпора владајућим (писаним и неписаним) законима и правилима. Јер се цена непристајања увек плаћа - крвљу и покиданим нервима, неуспехом и одбаченошћу.

Модерно друштво (које су створили некадашњи јеретици) данас не признаје никакве јеретике - оне које упорно прогања и уништава, а и даље глуми као да се бори "за неспутану слободу мисли" и "људска права сваког појединца". Спаљује, сатире и уништава своје противнике, а све то у име "слободе" и "за опште добро". Не признајући своју праву природу и моћ. Отприлике као док се пост-петооктобарски РЕЖИМ, мртав хладан, и даље, после изборне и уличне победе, називао "Демократском ОПОЗИЦИЈОМ Србије"...

Поново су отворене оне древне гладијаторске арене испуњене урлајућом руљом што зиви за то да гледа несрећнике који се међусобно боре, остављајући свој крвави траг по песку, да дизањем и обарањем палца ("лајковањем" и "дислајковањем") одређују судбину јединих још немоћнијих од њих самих.

А то што ће и понеко од најзагриженијих и најгласнијих љубитеља овог крвожедног ритуала, колико већ сутра од посматрача постати учесник и жртва оног чему је до малопре аплаудирао (и онако ће садистички церио гледајуци туђу патњу) - е, то је цена којом се плаћа пристанак за учесће у овом "колу". По неумољивој логици: "даш динар да уђес, а три да изађеш". Ако је излазак уопште и могућ ...

Наравно, не можемо (још увек, бар до новог великог, "светско-ратовског" мешања карата) да поново, тек тако, призовемо обнову и повратак давно још напуштене патријархалне заједнице. И она никада више неће моћи да буде директно налик на своје некадашње (и заувек напуштене) форме и садржаје.

Али зато и те како можемо да, УЗ НЕОПХОДНУ УНУТРАШЊУ ПОМОЋ СВОЈЕ ВЕРЕ И СВОГ НАЦИОНАЛНОГ ОСЕЋАЊА, учинимо што је до нас да се очувају макар оне најважније идеје и принципи ("Завети") наше некадашње органске, отаџбинске и светосавске заједнице. Не на речима, већ - стварно, и на на најконкретнији могући начин. А да би у томе успели, морамо да, заједно са новокомпонованим "догмама" модерног друштва, смело одбацимо и одвратне лажи псеудо-патријархалног, квази-националног и осуђујуће-"православног" начина мишљења. Јер "није злато све што сија", па тако и није традиционално све што се наводно (и то жестоко) противи модерном начину мишљења и живота.

А лаж у темељима декларативних ставова ваших тобожњих истомишљеника и сабораца ћете најлакше препознати по МРЖЊИ И НЕТРПЕЉИВОСТИ које ова демонска секта - "ни на Небу, ни на земљи" - увек и неизбежно показује.

Пошто су очигледни и лако препознатљиви симптоми ове секташке имитације српства и православља, свега народног и патријархалног: мржња, цинизам, нетрпељивост и апсолутни недостатак братског односа према околини (оне што се, замислите само, не слаже у свему са њима).

Ови сабласни ликови неће бити џентлмени према жени која им се не покорава, а "витешки" ће бити само они лимени оклопи које тако воле да носе градом (изазивајући смех и спрдњу), ништа друго (а најмање племенити, заиста витешки однос према савладаном непријатељу).И такви Новосрби не знају за ДОБРОВОЉНУ покорност и ПОНОСНО служење свом вођи и "суверену" (осим као одвратно шлихтање), јер они не знају шта је то ВЕРНОСТ.

Иако декларативно "противници тековина Француске револуције", већ на први поглед они нас, ипак, највише подсећају на мржњом испуњене "безгаћнике" ("санкилоте"), најсуровије "одреде смрти" и задовољења крваве револуционарне "правде", како гамижу улицама Париза и на копљима носе одрубљене главе оних којима су одувек завидели.

Ту нема грешке у процени.

Довољно је да им се најучтивије и без ичег увредљивог у вашим речима СУПРОТСТАВИТЕ, да, рецимо, напишете свој фејсбук статус латиницом (макар и зато што за то користите андроидни мобилни телефон са интернетом), или кажете да смо поражени и како не можемо "о рук" методом за пар месеци да повратимо Душаново царство (и оружјем од нас отете територије), или да напишете да нећете гласати за њихове кандидате на изборима или да српска нација не постоји "хиљадама година" - и ТРАС!

Одмах крећу да лете дрипачке увреде и отровне стрелице, уличарске псовке и најбезочније клевете, изрази пуни најстрашније мрзње и сваковрсна, ничим изазвана "жестина".Они, несрећници, и не могу другачије, јер је њихова душа одемоњена слепом мржњом и незнањем, јаловом љутњом и неразумевањем. Уз подразумевајући недостатак писмености, осећања своје праве вредности и оног заиста заслуженог места у друштву.

То је и најегзотичнији производ модерног друштва, ти наводно "анти-модерни" лудаци и локални "фрикови", који из све снаге "праве посао" својим формалним непријатељима. Јер ефикасно онемогућавају стварање правог и успесног отпора безусловној владавини моћних бездушника. Оних који нас држе на кратком ланцу древном техником: "завади, па владај". И оном: "Баци коску међу (бесне и огладнеле) псе, нек се глођу око ње", док "караван (несметано) пролази", односећи из наших живота све заиста најважније...

Тежак је посао и стварно велики задатак пред нама.

Ако тај посао достојно обавимо и овај свети задатак успемо да извршимо, поново ћемо отворити искрице наде у неку будућу српску победу.

Ако...

Драгослав Бокан

Poslednji put izmenjenoсубота, 08 фебруар 2014 16:26
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING