Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Ненад Илић: МУКЕ СА САБОРНОШЋУ

Ненад Илић: МУКЕ СА САБОРНОШЋУ

С малим закашњењем - срећан свима прелепи празник Ваведења Пресвете Богородице у Храм! 
Можда није лоше баш на овако леп дан позабавити се проблемима који нас муче. Изгледају мање нерешиви, а лакше нам је и да приступамо њиховом решавању без претераног незадовољства и нестрпљења.

Нећу се уморити од понављања једне реченице коју сам први пут нашао баш овде на Фејсбуку у објави једног пријатеља. Понављам је скоро у сваком сусрету са публиком широм Србије. Делимично зато што ни сам не желим да је заборавим, али више због тога што желим да се што већи број добронамерних људи замисли о њеном смислу.
„Традиција није обожавање пепела, већ преношење ватре“, рекао је аустријски композитор Густав Малер.
Ми у Цркви често имамо проблема да разлучимо пепео од ватре. Да препознамо шта је у нашој пракси пепео без кога можемо, а шта ватра без које не можемо. Ти проблеми изазвали су многе сукобе у вези са начином служења Свете Литургије, донели су неразрешене богословске спорове.

У многим појмовима које у подразумевању користимо потребно је разгорети ватру да је пепео не би загушио. Тако је и са појмом саборности. Много подразумевања, а мало дејствујуће силе у њему. 
Може да нам се учини да је једноставно вратити саборности пуноћу. Заражени духом времена и демократском модом почињемо да гледамо на обнову саборности Цркве као на некакву „демократизацију“. А саборност са демократијом скоро да нема никакве везе. Саборност је заправо исправно, здраво функционисање организма Цркве у коме сваки орган има своју јерархијску улогу и одговорност.

Ако било ко у Цркви упадне у неку врсту изолованости или изабране самоизолованости, саборност бива угрожена. Ако се, свесно или несвесно, неки епископи сем у Литургији изолују од поверених им свештеника и верника (ако се изолују и у Литургији то је већ раскол или јерес), или се свештеници изолују од епископа и верника или верујући од свештеника и епископа или се међусобно изолују појединци у оквиру неког чина – саборност је угрожена. Тешко је у времену владајућег индивидуализма потпуно избећи замку изолације. Опасна је наравно и тенденција да се Црква својевољно изолује од повереног јој света који треба да приведе Богу.

Кад препознамо да нам је Црква испресецана острвима изолованости, морамо да реагујемо. Епископима је поверена најодговорнија улога у очувању правоверности и јединства, старања о телу Цркве. Тако је било тако треба и да остане. Али ако се Народ Божији умртви у пасивности и препушта усамљеним, изолованим епископима да они сами без правог контакта са целином Цркве доносе одлуке – ништа није како треба.

Многима се смучило да не знају шта ће бити тема Светог Архијерејског Сабора, да о томе шта се дешава у нашој Цркви сазнају посредством жутих и осталих медија који се редовно позивају на неке обскурне изворе из Патријаршије. Ми који волимо Цркву сазнајемо шта се о Цркви одлучује на основу трачева које филтрирају они којима до Цркве није много или уопште стало. Као да се ради о некаквим масонским скуповима, а не о нечему што нас се свих животно тиче.

Успостављање веће отворености Сабора за целину Цркве, присуство већег броја црквених делегата на Сабору, чак и ако не би имали право гласања у саборским одлукама допринело би томе да епископи не би могли озбиљне проблеме да сведу на личне расправе и такмичења у вољи за моћи. 
Уосталом некад, не тако давно, и код нас је била пракса да један број делегата учествује са правом гласања, а да има и додатних делегата без права гласова, као посматрачи. А то је само почетак разбијања тромбова у крвотоку животворног организма Цркве.

Да бисмо покушали да разумемо колико се саборност разликује од нашег виђења демократије није лоше да се подсетимо саборности која је постојала у средњовековној српској држави.
Кад се појави озбиљан проблем – владар је сазивао сабор. Морао је да пази да позове све од којих је нешто зависило – племиће, црквене великодостојнике, угледне личности. Није ваљало ако би неког пропустио или избегао. Затим би пред сабор поставио проблем. Ту не би почињала расправа уз могуће чупање и грају него би владар пажљиво постављао питања онима чији су одговори били важни. И ту је морао да пази да неког не прескочи. Најзад, без расправе, пошто би сви упитани рекли шта имају владар је доносио одлуку која би одмах била прихваћена.

Нашем уму прилагођеном једном хаотичном времену и сумњивим концепцијама слободе, ово може да изгледа као формална играрија једне тираније. Али ако ова привидно безначајна процедура не би била испоштавана, дешавало се да дође до побуна па и свргавања владара. 
Не говорим ово да би умањио жељу за променом, за успостављањем пуне саборности Цркве о којој говоримо. Насупрот. 
Пошто намеравам у следећој објави да предложим веома конкретне поступке који нам могу помоћи ако желимо добро својој Цркви и свом народу само молим све заинтересоване да мало размисле о овоме, како би релативизовали уобичајено виђење праведног доношења одлука у заправо бескорисној псеудодемократској граји и гласању чији су резултат поделе.

Не кажем ни да је то модел саборности који је Цркви данас потребан, али само апелујем на малу задршку пре прихватања или одбијања метода за који мислим да је заиста црквен, а може да помогне у борби против склерозе организма од ког нам зависи живот. А мислим да зависи и живот целог овог народа.
Да се рецимо не деси поново да уместо да Црква поучава државу, председник владе долази на, за све нас затворен, Сабор како би упутио архијереје шта им је чинити.

Ускоро - конкретни предлози.

Poslednji put izmenjenoуторак, 16 фебруар 2016 12:02
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING