Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Ненад Илић: САБОРНОСТ – ЈЕДАН МОГУЋИ ПРЕДЛОГ ПОЧЕТКА ОБНОВЕ

Ненад Илић: САБОРНОСТ – ЈЕДАН МОГУЋИ ПРЕДЛОГ ПОЧЕТКА ОБНОВЕ

Проблему саборности треба прићи опрезно, пазећи да саборност не помешамо са демократијом, упрошћено - гласањем у коме је сваки човек = један глас. Саборност је заснована на органској повезаности заједнице. Црква је натприродно-природни организам и у њој сваки део има своју посебну улогу, задатке и одговорност.

Улога одлучивања о најважнијим питањима у Цркви припада епископима, али уколико они нису органски повезани са остатком Цркве њихово деловање може бити неодговарајуће. 
Ако желимо да обновимо саборност није довољно, ако је уопште конструктивно само критиковати рад епископа. Тиме се саборност не постиже. Можда се само уводи притисак јавности на носиоце црквене власти који не мора увек бити црквено мотивисан а ни плодотворан.

Наравно да најбољи пут обнове саборности води преко јачања парохије, међутим ако у дужем периоду то очекивање не даје резултате, ако у великом броју парохија живот осим Литургије заједнички скоро и не постоји, ако нема повезаности између парохија и ако Црква у целини не одговара мисији ширења вере и система вредности који из њега произилази у народу у коме делује – верујући људи али на одређени начин и они који још увек то нису трпе због тога а поглед се неминовно окреће ка највишим носиоцима црквене власти. Онима којима је дато да могу да одговорно покрећу црквене активности, да их зауставе, убрзају, успоре.

Ако се епископи нађу у извесној ситуацији изолованости, било наметнуте било добровољно изабране неопходно је ту изолацију прекинути. 
Најједноставнији пут за прекидање изолације је интензивирање комуникације верујућих са својим епископом, и отварање неких активности тренутно затворених за остатак Цркве. Присуство делегата из Цркве, свештеника, монаха и монахиња, и зрелих лаика на саборским заседањима већ само по себи учинило би много на успостављању органске саборности, без обзира да ли би они имали право гласања за одређене одлуке или би само били присутни. И један и други облик њиховог присуства били су већ заступљени у историји и наше помесне цркве.

Обнова саборности нема карактер револуционарних дешавања и нико не може да има нешто против тога да се направи труд на њеном чвршћем успостављању. И многи епископи трпе због замке изолације у коју су упали, без обзира и на мању или већу удобност која је накнада за изолацију.

Расправе на фејсбуку, макар на овој страници су донеле много квалитетних, зрелих и корисних коментара. Међутим, сви знамо колико је далеко од буђења свести о нечему до почетка конкретног деловања по ономе до чега смо дошли. Виртуелност нас чини паметнијима али и неспособнијима за заједничко деловање на стварима које нису унапред задате.

Утолико са своје стране прилажем план једне минималне, изводљиве, а по последицама могуће веома корисне акције. Једном могућем једноставном изласку из виртуелности у реалност.

Кад сте последњи пут написали некоме писмо? Не мислим имејл, коментар или поруку на форуму или фејсбуку. Мислим на оно старинско писмо, на папиру. Кад сте га последњи пут написали, савили га, ставили у коверат, залепили, написали адресу, однели у пошту и послали? Колико само то данас изгледа као захтевна активност.

Предлог је једноставан:
- Епископе са којима из ових или оних разлогане успевамо да ступимо у контакт, треба да заспемо писмима. Питањима, саветима, предлозима. И да тражимо, замолимо одговоре. И да не одустајемо ако одговор или позив на лични сусрет не добијамо. Поново писма, док не буде одговора.
- Треба Синод да заспемо писмима - предлозима, питањима. И да тражимо, молимо одговоре. Упорно. На пример – годинама се ради на промени Устава СПЦ и пошто нико не притиска све то бесконачно траје. Не морамо познавати све, али предлог убацивања члана који дефинише присуство мирјана, свештенства, монаштва на Саборима (са образложењем) може бити веома конкретна акција. Такође – инсистирање на таквом саставу Помесног Сабора који би доносио одлуку о новом Уставу. 
- Писма могу бити лична али и групна, са више потписа. Чак су мање групе потписника и најефектније. Не петиције, у којима се заправо стапањем многих потписа изгуби енергија и потписници се сведу на статистику. Све мора да остане личније као што су и писма много конкретнија од електронских порука.
- Ако некоме заспу инбокс мејловима, можда ће се унервозити, пронаћи неки начин филтрирања порука или ће се узвежбати у брисању. 
Видљиву Гомилу писама теже је игнорисати. 
Ако би се акција синхронизовала, како би писма појављиваља код примаоца у драматичнијем, значајном броју – ефекат би био много већи.
- У том циљу неко би могао да отвори фејсбук страницу са насловом „Саборност“ или „Обнова саборности“ или „Отварање сабора“ или шта већ. Да именује више администратора и уредника (одмах се нудим за једног од администратора). Да сви отворено позову све своје ФБ пријатеље да учествују у раду странице, да број брзо нарасте до више хиљада. Да се размењују идеје и прате, синхронизују и бележе активности... Дају адресе и упутства. Колико хиљада писама из Србије, региона и целог света је стигло, о којим темама се највише пише, да ли има икаквих одговора или реакција, како доћи до правих реакција.... 
- Све у свему – затрпавање Синода конкретним предлозима је пример притиска у љубави, са одговорношћу. Тражи наравно труд, одређену концентрацију и неодустајање у дужем периоду. Али ако би таква нека врста заправо радосне хоби-делатности могла да доведе до значајне промене у Цркви, а та промена би итекако утицала и на многе друге моменте црквеног живота па и на прављење пукотина у безнађу целог народа – можемо да проценимо да ли се тај труд: књижара-писма-писање- можда скупљање неколико потписа-пошта- слање - па поново то исто после неког времена- исплати. Од нас се тражи минимална жртва. А без макар минималне жртве и труда никакве промене и не може да буде. 
- Они који мисле да се овако нешто, макар као експеримент исплати – могу одмах да крену у активност. Таман је довољно времена до редовног пролећног заседања Сабора (мада може да се учини да има и више времена него што је неопходно). Хиљаде писама, затрпавање епархијских дворова и пре свега – патријаршије.
- Они који мисле да је ово ипак наивно (мада мислим да другачије и не може да успе) и да је боље урадити нешто друго да би се дошло до циља (проширења Сабора и активирања саборности), нека пробају да смисле и предложе неки други план.

Они који се окупљају у Цркви на Литургији нека раде на томе са онима који долазе у Цркву. А није искључено ће многи коначно осетити да је Црква и њихова и придружити им се.

Ако не урадимо ништа – онда би било поштено да више ту тему и не покрећемо. И да будемо свесни да се ништа не мења на боље не због неког тамо. Не због људи на власти, у овом случају црквене, него због нас самих. И још нешто треба да нам буде јасно - ако подлегнемо ономе: "нема од тога ништа ми смо најгори...", то значи да добровољно прихватамо једну од најгорих духовних болести - гордост. Лукаво сакривену у сопствено наличје. кад већ не можемо да кажемо за себе да смо најбољи, онда макар да будемо најгори. И опет смо прваци света.

Poslednji put izmenjenoсубота, 13 фебруар 2016 09:27
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING