Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Драгослав Бокан: ЛАЖНА СКРОМНОСТ

Драгослав Бокан: ЛАЖНА СКРОМНОСТ

Сећам се (не баш најпрецизније, али се сећам) класичне књиге Диогена Лаертија о чувеним философима антике. У једном од поглавља бави се неким "киником" који је, сав поносан (због своје "скромности"), носио хаљине пуне рупа. 
И ту мудри Лаертије каже да толике рупе савршено показују - кад се погледа кроз њих - сву празнину овог философа, његову помпезну охолост и незајажљиву сујету.

Лажна скромност је потпуно неподношљива особина, онда кад је натегнута, дрчно испољена с циљем да изазове одговарајући ефекат и покаже врлину њеног носиоца (и мане свих других, много горих од њега).

Нема ништа горе од неаутентичности, позе и глуме, а посебно када је реч о "ненаметљивој скромности" и томе сличним, вешто намештеним, те лажно приказаним "великодушним и добронамерним" људским особинама. О намештеним, јавно дизајираним и аранжираним "врлнама".

А тога у српском случају има на тоне, у свим областима живота а посебно међу манекенкана ("Једина мана ми је што сам сувише добра и све верујем другима, онима што злоупотребљавају ту моју особину!") и, на другој страни исте мане - медју православним верницима & самозваним духовницима. 
Нажалост, али је тако.

Из неког разлога, стално се (у многим случајевима) пажљиво подешава животни став, израз лица, чак и боја гласа - што треба да, што уверљивије, одглуме (непостојећу) добронамерност , дисциплину, послушност и наводну спремност за служење другима.

Најкомичније је кад се ови сујетни фанатици после редовне "сече кнежева" и уживања у серијском распињању свих оних који им се учине погодни за то - на крају неког свог пљувачког памфлета 'ладно и без срама - у пуном бљеску аутентичног лицемерја - потпишу са: "Твој брат у Христу" или на неки други, томе сличан начин. Обавезно ћирилицом. Ту грешке нема и не може да буде.

Овај гадни и сваком нормалном људском бићу неприличан обичај "безобразлука у Христу" само још додатно наглашава перверзну и дубоко покварену природу такве наше разгоропађене "браће и сестара". Тих "финих (и за спасење наше душе забринутих) клеветника" и "саветника". Што нас вређају и трачаре, исмевају и мрзе - искључиво "из најбољих намера". 
Све то увек - "нас ради".

Али и када нема овог убуђалог и отровног психолошког прелива, све то звучи и звечи ништа мање јадно и трагикомично, са све дубоким уздасима, забринутим климањем главом и нетраженом (хуманистички и егзибиционистички намештеном) бригом о другима. Увек је ту негде ова, са километар даљине видљива, "задивљујућа скромност" наших "о-тако-племенитих", "охристовљених" и скоро-па-савршених савременика.

Кад демонска, самозадовољна сујета почне да вихори нечијом душом у виду наводне "благости" и светитељске скромности, кад ђаволчићи и сићушни злодуси крену да лете оним задивљујућим "рупама у оделу" о којима тако иронично и немилосрдно пише искусни Диоген Лаертије, почиње опасна представа, кобна и за душу свог извођача и за његову околину (за оне који му се диве и за оне које дотични напада, с уживањем цепа на резанце и демонстративно кида на ситна цревца).

Често нас овакви наизглед величанствени, у себе заљубљени створови наметљиво подсећају да "треба да будемо скромнији" (као они, ако је то уопште могуће), па да тако увек прво потписујемо своје ближње и набрајању - па тек, на крају, себе (да, случајно, не направимо овако неопростив пропуст)! 
И друге исправке, звоцања и незаустављиви изливи надрнданости су присутни и чести у оваквим случајевима, који брзином комете терају све нормалне и још неискусне почетнике у вери, далеко од овакве псеудо-духовности и овог квази-"православља". Немерљива је штета коју ови сујетни гњаватори наносе где год да крену да "поправљају недовољно православне" вернике.

А скромност није увек врлина, посебно кад је глумљена, пренемажућа и лажна. Јер је ретко осећају сви стварно мудри и талентовани, способни и победнички оријентисани људи, без обзира на то чиме се баве.

Свако ко ишта зна да ради вешто и изнад постојећих стандарда, тога је дубоко свестан. И лаже кад се прави Тоша, "све шокиран" тудјим похвалама и дивљењем.

Тако је у свим областима живота, не само у спорту, уметности и политици, где је овакво гвоздено и несаломљиво самопоуздање само највидљивије. И у томе нема ничег лошег, ни погрешног.

Како да развије своје таленте онај ко их не примећује? 
Како да их ископа из таме своје душе ако их није свестан?

Сваки виши степен иницијације у ма којој вештини постиже се искључиво великим и истрајним, вишегодишњим радом, комбинованим са одговарајућим личним даровима и неопходном интелигенцијом за постизање вишег нивоа свести. 
Ко друкчије каже, клевеће и лаже. Осим, наравно, ако није ретки пример истинског монаха, типа владике Данила Крстића или оца Тадеја Витовничког.

Има нечег гадног, неподношљивог и смрдуцкавог у свакој лажи, а поготово у овој, духовно-карактерној.

П. С. 
Доброта (за разлику од талента) може да буде тиха и скромна, али је онда по правилу ненаметљива и уистину добронамерна. И ником не држи (нетражене) лекције. 
Није активистичка и агресивна, наметнуто "просветљујућа" и самозвана, наводно "мисионарска" и тобоже "душекорисна". И НИКАД НИЈЕ УПЕРЕНА ПРОТИВ СОПСТВЕНЕ ЦРКВЕ, са ма каквим "разлозима" и "аргументима". 
Доброта је заиста врлина, кад је измешана са благошћу и непатвореном (и све редјом) монашком скромношћу из неких давних и много лепших (него данас) времена.

Poslednji put izmenjenoнедеља, 28 август 2016 20:46
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING