Menu
ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВА И СВЕТОСАВСКОГ СРПСТВА ОД НЕПРАВОСЛАВНИХ СРБА И ЊИХОВИХ ПРОИЗВОЉНИХ ФАНТАЗИЈА

Драгослав Бокан: ОДБРАНА ХРИШЋАНСТВ…

Иза овог мог громопуцатељ...

Prev Next

Драгослав Бокан & С.К. - НАЦИОНАЛНО ХМ... ЈЕДИНСТВО

Драгослав Бокан & С.К. - НАЦИОНАЛНО ХМ... ЈЕДИНСТВО

Д.Бокан – Нема чешће жеље у српском случају од нашег јединства. Од оне елегантно-римоване дефиниције ("сложе, обоже и умноже") из креативне радионице Владике Николаја, па до опетованих узвика политичке и неполитичке врсте о "неопходности наше народне слоге". Многе националне организације поставише јединство и у сам врх својих лепо стилизованих програма, а напад на све друге "јер разбијају јединство" је постао уобичајен и изгледа неизбежан део политичког фолклора у Срба. 

Што га више нема, више се говори о њему, па остаје мистерија да ли га прича растерује или се јединство овако упорно призива пошто га никада нема довољно.

А да би постојало какво-такво јединство, мора да се успостави канон "најмањег заједничког именитеља", оног без чега се не може и не сме. 
Тај ултимативни, од свих прихваћен списак је почетак свих почетака реалног уједињавања. 
Ако не можемо да се договоримо ни око најосновнијих ствари (васпитаност, нормално понашање, фер-плеј, светосавље, отаџбински дух, косовски завет, добронамерност према сународницима и непоколебљива чврстина према противницима...) онда је бесмислено настављати разговор на ову колико једноставну, толико и сложену тему.

Следећи ниво је прихватање какве-такве хијерархије, не због сујетне умишљености потенцијалних вођа, већ због елементарног функционисања нашег спонтаног, родољубивог "националног покрета" (у свој његовој разноликости). Без ове селекције (учињено, плус таленти, креативност, знање, беседнички дар, општа познатост) се не можемо покренути с мртве тачке. А и без делегирања обавеза нема ни одговорности.

Трећи ниво је скромност, стрпљивост и спремност на озбиљан и вишегодишњи бесплатан и често рзтичан рад, са великом могућношћу да ствари не крену онако како бисмо желели и да нас ове патриотске активности коштају нормалног живота, сна и успеха. Ово је и најтежи ниво стварања услова за "нови почетак".

На четвртом ступњу грађења српске обнове, неопходно је чишћење (прво у огледалу, сами са собом, а онда и са свима осталима), престанак "говора мржње", псовки, трачева, олаког суђења и вређања било које врсте - према СВИМ другим носиоцима националног уздизања (према свима онима што поштују Карађорђа и кнеза Милоша, све наше јунаке из ослободилачких ратова, оне што им крену сузе кад почне Низамски растанак и Пукни зоро, оне што пропуштену шансу након Балканских и Светског рата схватају исто тако трагично као да им је неко управо страдао у породици). 

Ово је за све нормалне међу нама лак, а за ненормалне и трајно острашћене - немогућ и непремостив задатак.

Пети услов јединства је способност да се макар минимлно разуме реалност, онај живи живот што тече нашим венама и свуд око нас. Пошто без талента да се разликује могуће од нереалног, конкретно и измаштано - нема ни милиметра шансе да се на довољно чврстим темељима поставе и учврсте национални идеали. 

Летети се може само са оба крила (оним реалности и оним идеала). У свим другим случајевима се пропада, ударајући у земаљско растиње или се сувише приближавајући Сунцу...

Ето, неколико речи на несагледиво важну, судбоносну тему српског преживљавања у историји.

Па како нам Бог да (и срећа јуначка).

С.К. – У најкраћем, мало другачије.

Декларативно, воље и хтења за јединством око „нечега“ унутар српског народа никада није мањкало. Нажалост, већ дуго не постоји довољно храбрости да се јасно артикулише то „нешто“, та идеја, око које би се Срби окупили, око које би се градила идеологија, вредносни систем, парадигма којом би се дефинисали морални и етички стандарди, циљеви и смисао живота сваког појединца. Ову идеју може објавити само стварна елита, која је, опет нажалост, већ дуго заробљена сопственим егом.

Празнину услед недостатка српске аутентичне идеје, попуњавају јасно дефинисане, вешто упаковане у својој суштини дубоко антисрпске идеје. У недостатку избора, Срби ове очаравајуће идеје хипнотисано прихватају. 

Југословенска идеја ( монархистичка и Брозова), а данас идеја Европске уније, одгајале су и одгајају унутар српског народа, аутошовинистичку елиту, која лични интерес ставља изнад свега и мења из корена свест српског народа. Зато се данас, од српске елите НЕ ОЧЕКУЈЕ АПЕЛ КА ЈЕДИНСТВУ, већ јасно формулисање аутентичне српске идеје, која ће Србе вратити на изгубљени пут уздизања, напуштен далеке 1918.

Д.Бокан – И, као додатни проблем, дубока убеђеност сваког међу нама да баш он има решење за све друге (а ако се не сложе - то нам је само доказ њихове ”неаутентичности”, ”недовољне смелости” и већ томе сличних грехова). Тако да су сви подједнако жалосни због нејединства и ”недовољно јасно формулисане (српске) идеје” и кивни на кривце (оне друге)...

С.К. – Када се на крају подвуче црта, проблеми су свима јасани, потребно је решење. Данас се оно нуди кроз само две јасне идеје, утемељене у ближем или даљем историјском наслеђу.

Д.Бокан – Ствар је ИСКЉУЧИВО У СНАЗИ И ЛИЧНОСТИ БУДУЋЕГ ВОЂЕ (не прти се снег у групи, већ у колони иза предводника) и У СНАЗИ НАРОДА ДА ГА ПРЕПОЗНА И ВЕРНО СЛЕДИ - ДО КРАЈА, упркос околностима. 

Нема ту никакве посебне филозофије, идеја, одлично формулисаних и прецизно изложених - колико хоћеш, али недостају ова два фактора. Изабраник и верни народ.    

С.К. – Треба такође додати и трећи фактор, дубоке поделе унутар српског народа о којима се нико и не усуђује јавно да прoговори, а све се подводе под табу теме. Поделе су толико дубоке да чак и присуство великог зла, које прети да нас уништи, не успева да нас уједини. 

Мноштво идеја које се појављују могу се слити у једну идеју, која се развијала са призвуком, реакцијом, рефлексијом на живот у духу, по Србе трагичне, југословенске идеје (Краков, Црњански, Васић, Недић ...). Ово се понајвише односи на „Повратак српском становишту“, проф. др. Мила Ломпара. Уз велико уважавање свега што ради професор Ломпар, као и храбрости да јавно искаже своје став, мора се рећи (иако покушава да уреди односе) да својим ставовима више уноси смутњу и још више доприноси поделама унутар српске идеје.

Због свега тога, требамо се дохватити што пре пута на који нам указује гласник са вишег ниво духовности владика Данило Крстић, коко би најзад изашли из дубоке каљуге југословенства у свим његовим формама.          

Д.Бокан – Испаде сад да ти уносиш смутњу оваквом олаком критиком Ломпара, иначе апсолутног противника југословенске идеје. Због неприсутног ”србијанства”?

С.К. – Некако се случајно или намерно поклапа стање у које смо запали са неприсуством „србијанства“. Могу се наравно, извући многи други закључци али би велики успех био да ова констатација буде повод за размишљање. Фокусирао бих се пре свега на српско становиште уваженог професора Ломпара, због евентуалне смутње која се може изазвати.  

Срби неповерљиво гледају на оживљавање идеје српског становишта. Изворна идеја српског становишта је настала у експерименталном југословенском окружењу као реакција на појаву локалних сепаратизама и на појаву салонског комунизма у Краљевини Југославији. Јавља се као изнуђена реакција, а сама изворна идеја српског становишта је комплементарна са југословенском идејом. Зато се добронамерни срби забринуто питају, да ли је за повратак српском становишту у савременим условима потребна нека нова Југославија, нека нова, неприкосновена наднационална творевина, попут Европске уније, или му је као њен сурогат довољна распарчана и конфедерализована Србија? Ако није тако, намеће се закњучак да је идеја повратка српском становишту у дисконтинуитету са својим изворним обликом и само збуњује својом етимологијом.

У суштини само снага личности професора Ломпара, успева да одржи ову, у својој суштини, јако нејасну идеју.

Poslednji put izmenjenoсубота, 12 новембар 2016 22:31
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING