Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Комунизам никако да прође!

Комунизам никако да прође!

Неопходно је прво санкционисати злочин, осудити злочинце, одузети им имовину коју су опљачкали, вратити ту имовину потомцима жртава, па онда евентуално питати странке да ли желе да се измире. Наравно, национално помирење би требало да подразумева отклон од пропаганде једне тоталитарне странке, што је већ годинама и међународна обавеза Србије - каже Самарџић, човек који је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, отварајући табу теме из Другог светског рата, часопис "Погледи" од универзитетског гласила у Крагујевцу претворио у најтиражније српске новине тог времена.

Интервју - Милослав Самарџић

о Ускоро на Радио-телевизији Србије почиње емитовање серије "Равна гора". Као један од покретача процеса рехабилитације Југословенске војске у отаџбини, шта очекујете од прве телевизијске игране серије која се бави овом темом, а да то не чини са становишта комунистичког тумачења историје?

- Нажалост, и ова серија ће у основи имати комунистичко тумачење историје. Она је напредак у односу на Булајића, али темељи се не мењају. Дража је неспособан, четници недисциплиновани, а с друге стране, Тито је мангуп, партизани дисциплиновани, борбени и томе слично.

о На основу чега то тврдите, будући да серија још није почела да се емитује?

- Радош Бајић је у штампи изјављивао да не жели да мења историју Народноослободилачке борбе, њене "тековине" и тврдње о наводном доприносу партизана у борби за ослобођење. По том питању ће, мање-више, све остати као и у партизанским филмовима. Још је извесније да нема изгледа да се прикаже оно што се заиста дешавало. Партизани ни 1941. године ни касније нису нападали Немце, већ четнике, док су се против Немаца борили у самоодбрани. Нападали су четнике чак и када су ови нападали Немце, па су тако зауставили и највећу антиосовинску акцију на нашем тлу до доласка Црвене армије - напад четника на Немце и усташе у правцу Сарајева у јесен 1943. године. У трејлеру смо видели комунисту како говори против Немаца априла 1941, док су у стварности комунисти били савезници са Немцима све до 22. јуна исте године!

о Пре неколико дана, умрла је Титова супруга Јованка Броз. Верујете ли у процене да је она много више знала о кључним дилемама које су пратиле живот њеног мужа, од идентитета до пресудних политичких потеза, него што је говорила о томе приликом ретких појављивања у јавности у последњим деценијама?

- Мене ту највише фасцинира трансформација комуниста. Новине представљају покојну Јованку као праву даму, Тита као великог господина, док је главни циљ њихове борбе била управо борба за уништење и дама и господе! Заиста су их много уништили и, наравно, покупили су њихово богатство, од вила па надаље. Колико знам, данас у свету постоје само три ''турбета'' комунистичким диктаторима - у Северној Кореји, Лењину у Москви и онај на Дедињу. Жалосно је што и после толико година Тита чак и не означавају као диктатора и масовног убицу.

о Остављате ли отвореном могућност да се постхумно појаве Јованкина сведочења која би била веродостојна и која би могла да значајније утичу на српске представе о прошлости, без обзира на ваше идеолошке резерве према миљеу којем је она припадала?

- Верујем да је Јованка рекла све битно што је знала, а то је пре свега суров третман који је преживела последњих година Титовог живота и касније, као и чињеница да је Тито годинама служио као параван бројним малим диктаторима. Идентитет и остала спорна питања из Титове биографије решио је Перо Симић у својим књигама. Наравно, комунистима те информације звуче исувише приземно у односу на мит о Титу који су стварали и они их никада неће прихватити! У суштини, Тито им је и даље параван за оно што су радили и што данас ради њихово потомство.

о У протеклих неколико година била је интензивирана потрага за посмртним остацима генерала Драже Михаиловића, а затим је та тема напрасно нестала из "видног поља" државе и медија, иако потрага није расветлила ову енигму. Како гледате на такав расплет?

- Од првог дана сам тврдио и писао да се посмртни остаци генерала Михаиловића не могу откопати док су неокомунисти на власти. Подсетићу само да је председник Социјалистичке партије, дакле преименованог Савеза комуниста, Ивица Дачић у овој последњој предизборној кампањи обећао враћање Титовог споменика на главни трг у Ужицу! А Томислав Николић је 20. октобра, дакле пре неколико дана, у књигу Спомен-гробља тзв. ослободиоцима Београда уписао ову невероватну реченицу: "Да није било вас, у Србији се не би рађала деца, а рађају се честита и поносна деца Србије, која вас никад неће заборавити."

Границу на Дрини увела је НДХ, а оставили су је комунисти!

о Колико су на све ово што се Србима дешава у протекле две деценије, укључујући и данашњицу, утицале пројекције територијалне поделе простора бивше Југославије утврђене на Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену 1928. године?
- Утицале су пресудно! Подсећам да пре рата нису постојале БиХ, Црна Гора, Македонија, већ је било девет бановина, од којих шест са српском већином и српском управом. Границу на Дрини увела је НДХ 1941, а оставили су је комунисти 1945. године. Чак и данас наша историја, када говори о Србији током Другог светског рата, подразумева границу на Дрини. А то је елементарно незнање, јер је Краљевина Југославија постојала до 1945, па је, према томе, до тада важила и њена административна подела.

о Као аутор значајног броја књига и текстова о четницима, шта мислите о примедбама, и то не с комунистичким предзнаком, да бисте више учинили на рехабилитацији Равногорског покрета да нисте користили црно-белу технику у писању о Другом светском рату, односно да сте се, осим врлинама, бавили и манама Југословенске војске у отаџбини те да сте исти приступ користили и када је реч о партизанима?

- Ваше питање долази са данас доминирајућег становишта о ''два покрета отпора'', о томе да су и четници и партизани били помало лоши и помало добри. Углавном, прави се симетрија, а људи који су то започели претходно су правили симетрију између усташа и четника. На њихову жалост, на крају ће остати симетрија између усташа и партизана, као идеолошких паравојних формација које су далеко више особа ликвидирале ван борбе него у борби. Четници су били регуларна војска, званичан назив био је Југословенска војска, као и пре рата, која је као и свака друга војска имала своје врлине и мане. Њен главни циљ била је борба за слободу и очување демократског поретка. Формације тоталитарних идеологија, попут комуниста и нациста, у основи су носиоци зла. Свакако је у њиховим редовима било добрих појединаца, као што је на пример у Српској војсци од 1912. до 1918. било лоших појединаца, али то просто није битно. Иначе, држим се правила да историчар није историчар, већ је само пропагандиста ако не објави неповољан документ на који наиђе. Објавио сам низ докумената која говоре неповољно о четницима, а заиста не знам шта бих повољно могао објавити о партизанима. Само њихово постојање било је кривично дело, према Уредби о војним судовима од 8. априла 1940. и према Закону о заштити државе из 1921. и онда су се кривична дела само редала током рата.

о Како гледате на чињеницу да Равногорски покрет, и према бројним мишљењима људи са афирмативним односом према том наслеђу, није добио аутентичне представнике међу политичким странкама које су се на српској политичкој сцени појавиле од 1990. до данас?

- Прво бих хтео да нагласим да је прави назив Југословенска војска, а најчешћи надимак четници. Главно политичко тело звало се Централни национални комитет Краљевине Југославије, а не ЦНК Равногорског поркета. Дража је основао Равногорски покрет крајем 1943. ради појачања националне пропаганде. Није било говора ни о каквој негацији државе Краљевине Југославије, као у случају тзв. Народноослободилачког покрета. Термин Равногорски покрет комунисти су почели да форсирају осамдесетих година прошлог века, да би га 2000. године ставили чак и у наслов још једних цензурисаних стенограма са суђења генералу Михаиловићу, мада Равногорски покрет није ни поменут у пресуди.

о Зашто се форсира термин Равногорски покрет?

- Зато што је то у функцији прављења симетрије са тзв. НОП-ом. После рата, комунисти су систематски уништили српску грађанску класу, стварану од Карађорђевог устанка до 1941. године. Та класа је скоро век и по стицала богатство и она је по природи ствари дала водеће војне и политичке личности током Другог светског рата. Када је пао Берлински зид, код нас је доминирала тзв. нова класа, комунистичка. Она је дала и војне и политичке лидере тога доба, како у позицији, тако и у опозицији. У Председништву Демократске опозиције Србије, која је сменила Милошевића 5. октобра 2000. године, само једна особа није била потомак партизана и истакнутих комуниста, а то је Драгољуб Мићуновић. Он лично је био партизан.

о Како је на "кадровску селекцију" политичких наследника четничког покрета утицала комуникација у троуглу Момчило Ђујић - Вук Драшковић - Војислав Шешељ? Колики је био уплив разних државних безбедносних структура у ту причу?

- Војвода Ђујић просто није имао велики изброр. ''Деца комунизма'' су толико доминирала на јавној сцени да ту нека посебна интервенција СДБ-а није ни била потребна. Наравно, СДБ је радио свој посао, само кажем да није имао много посла, јер је терен већ био обрађен.

о Занимљиво је да је кроз редакцију "Погледа" - данашњег портала, а раније листа у којем сте били дугогодишњи уредник и који је важио за национално оријентисане, монархистичке и антикомунистичке новине - током деведесетих продефиловао приличан број аутора који су се касније приклонили ЛДП-овском, "другосрбијанском" погледу на свет. Како објашњавате еволуцију низа таквих личности, од Биљане Србљановић до Николе Самарџића?

- Сада већ далеке 1990. године први пут се појавила опозиција. Дакле, представници ''нове класе'' поделили су се на позицију и опозицију. ''Погледи'' су били, а и данас су, оно што комунисти називају реакцијом. Зато се ми не котирамо добро ни код једних ни код других, сем наравно у оно доба кад смо били прве, односно једине новине без цензуре. Као наследници уништене грађанске класе, у мору припадника те ''нове класе'', ми смо били ван главних финансијских токова. За нас није било пара ни од комуниста, ни од сорошеваца и сличних. Наравно, не бисмо ни узимали, а у оно мало прилика које сам имао, одбијао сам такве понуде. Изузетак је то прво време, када смо због огромних тиража имали доста новца. Хиперинфлација је то зауставила. Да је било нормално стање или да је емиграција, црква или било ко, успео да оснује неку врсту "контра" Сорош фонда, сигурно многи уметници не би трбухом за крухом одлазили на другу страну. Реално, они желе да раде свој посао, а то им омогућавају или држава, односно комунисти, или Сорош и компанија. Трећег нема.

о Шта очекујете од будућности, када је у питању национална судбина Срба, од Републике Српске, Косова, до саме Србије? Како гледате на разлаз Срба и Запада у новијој историји, односно на чињеницу да су Вашингтон и друге западне престонице после распада СФРЈ углавном игнорисале српске националне интересе, а фаворизовале тежње Хрвата, Бошњака и Албанаца?

- Западне силе су игнорисале српске националне интересе и 1918, када нису дале да се створи увећана Србија, већ су наметнуле Југославију. Основни разлог је то што западни политичари у сваком Србину виде малог Руса, а Руса се плаше. Чак и када дође до замагљења ситуације, као од 1941. до 1945, они знају да су идеологије пролазне док народи остају. Додуше, код нас тај комунизам никако да прође, а са друге стране, бојим се да ће нас ови неокомунисти из Београда ипак увући у Европску унију, чиме ће се наша позиција, како политичка, тако и економска, погоршати на дуги рок.

Економисти кажу да би се Србија релативно брзо опоравила, само да нас странци оставе на миру. Али, они ће и даље наставити да утичу на наше изборе, јер им треба неко ко ће спроводити политику попут ове према Косову и Метохији, затим неко ко неће постављати питање људских права и слобода грађана Републике Српске, као што је право на референдум, ко неће тражити дебољшевизацију и, најзад, неко ко ће им омогаћавати лаку зараду овде. Подсетићу да је после 2000. године преко криминалних приватизација, за које је ЕУ наравно знала, у ствари њени људи, које понекад видимо као политичаре, а понекад као бизнисмене, из Србије изнета 51 милијарда евра! Истовремено су систематски уништене домаће банке, без којих нема развоја домаће привреде, да би биле доведене стране банке, које су из Србије изнеле невероватних 66 милијарди евра! Од толиких губитака чак би и један Јапан пао у тешку кризу.

# Борис Кнежевић

# Пресс РС

Poslednji put izmenjenoпонедељак, 28 октобар 2013 20:44
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING