Menu
Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ

Ђорђе Ивковић: А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДО…

Што виси капија? Где вам ...

Prev Next

Владислав Ђорђевић: СУКОБИ НА ДЕСНИЦИ

Владислав Ђорђевић: СУКОБИ НА ДЕСНИЦИ

Можда има смисла покушати описати сукоб на нашој публицистичкој десници. Постоји много десних идеологија које покушавају објаснити трагичан положај Срба у наше време и понудити решење. Радикалних десних идеја на мањка. Покушајмо укратко представити нека од њих.

1. Драгош Калајић и његови настављачи

Драгош Калајић (1943-2005) и његови следбеници излаз виде у величању Индоевропљана („Хиперборејаца”) и Европљана.
Али ту су оквири сувише широки. Мало Срба се може идентификовати са тако широком етничком заједницом као што су Индоевропљани, а већина нема лепо мишљење о Европи, јер се већина држава Европе налази у Европској унији и Нато пакту.
„Калајићевци” немају званичну пордшку СПЦ, па није извесно да ће њихов став постати доманатан.

2. Аутохтонизам

Следбеници Обновљене србске самородне (аутохтоне) историјске школе, наречени аутохтонисти или неоромантичари, а по свом главном представнику Јовану И. Деретићу (1937), и деретићевци, делимично следе Драгоша Калајића, али имају и сопствена учења. Они заступају став да су Срби у праисторији и антици били велик и моћан народ.
Није извесно да ће та врста покушаја обнове националног поноса успети. Основни разлог су танушни научни докази. Писање аутохтониста званична историографија одбацује. Аутохтонисти немају ни подршку СПЦ, па се не чини вероватним да ће псеудоисторичарски аутохтонизам довести до револуционарног препорода Срба за којим сви чезнемо.

3. Конспирологија

Конспиролозима можемо назвати оне публицисте који заговарју став да против Срба постоји завера неких моћних геополитичких сила. Спектар конспиролошких тема је вели. Углавном се кривци виде у Хазарима или неким тајним религиозно-политичким друштвима (Opus Dei и др.). Главни представници ове струје размишљања у нашој публицистици су Смиља Аврамов (1918), Дејан Лучић (1950) и Милан Видојевић (1950). Радови ових и сличних конспиролога могу имати извесну вредност, али их научни кругови не узимају превише озбиљно, јер сматрају да нису довољно засновани на поузданим документима и да су стога сензационалистички.
Покушај да се конспирологија заснује на чврстим тамељима налазимо у делу „Тамни коридори моћи” (2013) истакнутог политиколога Мише Ђурковића (1971).
Без обзира на научну заснованост конспирологије, она нема званичну подршку СПЦ, па није извесно да ће постати доминантни став у српском друштву.

4. Покрет за обнову србистике

Покрет за обнову србистике се такође представља као револуционарна алтернатива за побољшање стања српске свести. У темељу србистичког програма леже три тезе. Прва је да је штокавски језик један језик и да је његово једино легитимно име српски језик. Друга теза је имплицитно садржана у првој, а гласи: сви штокавци су Срби, без обзира како се осећали. Трећа теза јесте та да се на штокавском говорном подручју пише двама писмима – ћирилицом и латницом – и да је стога српски народ инхерентно двоазбучан.
Проблем са првом тезом јесте најпре у томе што она уопште није револуционарна. Српска филологија је одувек тврдила да је штокавски језик један. Дуго времена га је називала српскохрватски језик, али од недавно – посебно од доношења новог устава 2006. – преовладава назив српски језик.
Идеја да су сви штоквци Срби није била реална ни у доба Вука Стеф. Караџића (1787-1864), а још мање је то данас. Велике масе штокаваца не само да се не осећају Србима, него су изразито антисрпски оријентисане. Очигледно је да национални идентитет не зависи само од језика, него од многих других чинилаца, међу којима је веома значајан религија.
Идеја да је двоазбучност код Срба не само нормално стање него и пожељно посебно може доћи под удар критике српских националиста. Заиста, нема двоазбучног народа на свету осим нас, па је тешко разумети идеју да је то нешто нормално, штавише пожељно. Заправо, двоазбучност је поприлично велика „јабука раздора” међу нама самима.
Покрет за обнову србистике има мало шансе да се наметне као главнотоковска филолошка школа тим пре што су неки ставови те школе слични са ставовима самородне историјске школе, који не уживају наклоност званичних историчара. Тако нпр. Петар Милосављевић (1937), предводник србистичке филолошке школе, у књизи „Српска писма” (2006) сугерише да је Велесова књига аутентични споменик словенске културе, иако је то доказани фалсификат. Осим тога, у истој књизи он заступа став да је илирска латиница творевина Вука Стеф. Караџића, премда је и та тврдња заснована на једном фалсификату.
Вероватно ће највећи домет Покрета за обнову србистике бити у томе што ће се за науку о српском језику усталити назив србистика. У осталим поставкама, ствари не изгледају да ће се променити.

5. Ћирилички покрет

Ћирилички покрет је настао 2001. године оснивањем Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица” у Новом Саду. Идејни оснивачи су му Драгољуб Збиљић (1945) и Владимир Цвијин Спремо (1946). У међувремену, створено је неколико ћириличких организација. Међу њима постоје и неслагања, али обједињује их идеја о потреби ћириличког једноазбучја.
Али ћирилички покрет нема одлучну подршку ниjeдне државне институције, па је осуђен на добру вољу и иницијативу појединаца.

6. Србијански покрет

Србијански покрет има за циљ да афирмише појам србијанства. Представља га Србијански клуб. Али ни Србијански покрет није јединствен. Србијански клуб сматра да се појам Србијанац односи само на Србе, а не на све грађане Србије. Други пак сматрају да се појам Србијанац мора односити на све грађане Србије.
Србијански покрет, дакле, није јединствен око основног појма: србијанства. Али чак и да јесте јединствен, он не би имао великог изгледа на успех. Немајући подршку СПЦ, осуђен је на обитавање на маргини друштва.

7. „Србски” покрет

„Србски” покрет предлаже да се изврши једна мала правописна реформа: да се уместо „српски” пише „србски”. У том свом залагању покрет се може ослонити на ставове неких црквених великодостојника, нпр. владике будимског Данила Крстића (1927-2002). Али ова иницијатива нема подршку ни званичне филологије, ни СПЦ, па нема изгледа да постане општеприхваћена.

8. Зилотски покрет

Ни зилотски покрет није јединствен. Подељен је на неколико група. Вероватно је најпознатија она коју чине „артемијевци”. Општа карактеристика зилотизма је антизападњаштво. У њему се често недовољно разликују: Нато пакт, Европска унија, католицизам, протестантизам, екуменизам и глобализам. Све се ставља под једну капу што уме да буде методолошки и привлачно, али и заводеће. Понекад је корисно, али понекад и није сложену проблематику сводити на неке основне постулате.
Зилотизам има симпатија неких верника, чак и свештеника и владика, али нема званичну подршку СПЦ, па није извесно да ће постати главнотоковска идеологија.

9. Креационистички покрет

Креационистички покрет је специфичан јер се не заснива ни на филологији ни на историји, него на дословном тумачењу преве две главе Прве књиге Мојсијеве. Креационизам заговара став да је свет Бог створио пре око 6000 година током шест дана. Своју тврдњу заснива не само на Светом писму него и на наводно научним доказима. Тај „научни крационизма” („scientific creationism”) има своје логистичко упориште у протестантском фундаментализму, пособно оном у САД. Код нас је предводник креционистичког покрета геолог Мирољуб Петровић (1965). Заступају га углавном само неки секташи.
Покрет нема звничну подршку СПЦ, па је осуђен на обиравање на друштвеној маргини.

10. Православнe акцијe

Најутицајнији покрети на десници нису ни историјски, ни филолошки, ни искључиво верски, него верско-политички. Има их много. Различитог су утицаја и дужине трајања (Св. Јустин Ћелијски, Номоканон, Образ, Двери, Србска акција, СНП Наши, Заветници, СНФ). На неки начин њихов модерни родионачелник је председник Образа, публициста Небојша Крстић (1964-2001).
Основна идеја свих тих покрета јесте та да се српство може препородити само обновом православне државотворне идеје. Стога су они нека врста „Православне акције”. Ти неотрадиционалистички покрети по правилу су скептични према свим западним утицајима, па су стога листом против евроатлантских интеграција. Утицај „православних акција” је на публицистичкој десници највећи, али је још увек маргиналан у односу на главнотоковску идеологију српског друштва. „Православне акције” не уживају званичну подршку СПЦ, па немају изгледа на шири утицај.

11. Закључак

Препород Срба прижељкују многи покрети на крајњој десници. Неки спас виде у промени историјске свести (калајићевци, деретићевци, лучићевци, видојевићевци), други у промени језичке свести (милосављевићевци, збиљићевци, србијански клубаши, крстићевци), трећи у промени верске свести (артемијевци, петровићевци, младеновићевци, обрадовићевци). Али ниједан од ових покрета нема званичну подршку СПЦ, па нема изгледа да постане главни ток српске јавне свести.

Библиографија

Аврамов, Смиља, „Opus Dei : нови крсташки поход Ватикана”, ЛДИЈ, Ветерник, 2000.
Аврамов, Смиља, „Трилатерална комисија: светска влада или светска тиранија?”, ЛДИЈ, Ветерник, 1998.
Видојевић, Милан, „Досије Омега: нови светски поредак као нови сатанизам”, No limit books, Београд, 2003.
Видојевић, Милан, „Илуминати 666”, Акиа М. принц, Београд, 2012.
Видојевић, Милан, „Четврти Рајх: Америка као нови Рајх”, допуњено и измењено издање, Акиа М. принц, Београд, 2011.
Деретић, Јован И., „Античка Србија”, 2. издање, Сардонија, Београд, 2000.
Деретић, Јован И., „Западна Србија: кратки историјски преглед од 3-ег века пре Христа до 20-ог века”, Сардонија – Завод за Србистику, Чикаго, 1995.
Деретић, Јован И., „Срби и Арбанаси”, Едиција: Ганеша клуб, Београд, 2012.
Деретић, Јован И. и Драгољуб П. Антић, „Илирска Србија”, Ганеша клуб, Београд, 2014.
Деретић, Јован И., Драгољуб П. Антић и Слободан М. Јарчевић, „Измишљено досељавање Срба”, Еколошки покрет града Новог Сада, Нови Сад, 2008.
Ђурковић, Миша, „Тамни коридори моћи: путеви савремене политичке теорије”, Укронија, Београд, 2013.
Живковић, Биљана, „Разговори са Петром Милосављевићем”, Матица српска у Дубровнику, Београд; Логос, Грачаница, 2012.
Збиљић, Драгољуб, „Издаја Српског писма: удар на Србе и српски језик”, Ћирилица, Нови Сад, 2005.
Збиљић, Драгољуб, „Латиничење Срба по прописима српских лингвиста сербокроатиста”, Ћирилица, Нови Сад, 2005.
Збиљић, Драгољуб, „Српски језичко-правописни спорови”, Будућност, Нови Сад, 2010.
Збиљић, Драгољуб, „Српски језик под окупацијом латинице”, Ћирилица, Нови Сад, 2004.
Збиљић, Драгољуб, „Српски лингвисти двоазбучјем затиру ћирилицу: књига која је обесмислила последње двоазбучје у Европи”, Ћирилица, Нови Сад, 2009.
Збиљић, Драгољуб, „Тројански коњ у српском језику: опис стања и предлог решења”, Нови Сад, 2010.
Калајић, Драгош, „Америчко зло”, БИГЗ, Београд, 1993.
Калајић, Драгош, „Америчко зло 2 (1993-1998)”, Никола Пашић, Београд, 1998.
Калајић, Драгош, „Европска цивилизација”, Никола Пашић, Београд, 2004.
Калајић, Драгош, „Издана Европа”, Југославијапублик, Београд, 1994.
Калајић, Драгош, „Последњи Европљанин”, Апостроф, Београд, 2001.
Калајић, Драгош, „Српско добро”, Источник, Нови Сад, 1994.
Крстић, Небојша, „Политика и образ: за спас распетог Србства”, Издавачки дом Образ, Београд, 1993.
Лучић, Дејан, „Краљевство Хазара”, Књ. 1: „Невидљива империја која влада светом: ко је покрао мудре Јевреје, њихово име, веру и историју”, Екопрес, Зрењанин, 2005.
Лучић, Дејан, „Приручник за освајање власти: теорија завере”, Екопрес, Зрењанин, 2009.
Милосављевић, Петар, „Идеје југословенства и српска мисао”, Бјеседа, Бања Лука, 2007.
Mилосављевић, Петар, „Систем српске књижевности”, Tребник, Београд, 2000.
Милосављевић, Петар, „Српска писма”, Бјеседа, Бања Лука, 2006.
Mилосављевић, Петар, „Српски филолошки програм”, Требник, Београд, 2000.
Милосављевић, Петар, „Увод у србистику”, Филозофски факултет у Косовској Митровици, Косовска Митровица; Требник, Београд, 2002.
Над, Борис, „Ка постисторији света”, МИР, Београд, 2013.
Обрадовић, Бошко, „Српска унија: елементи националне стратегије за 21. век”, Двери, Београд, 2012.
Петровић, Мирољуб, „Наука и проблем смрти: крију ли велике светске мистерије одговоре на најважнија човекова питања”, Еден, Сремска Каменица, 2005.
Петровић, Мирољуб, „Основи теократије”, Metaphysica, Београд, 2009.
Радић, Рaдивој, „Срби пре Адама и после њега: историја једне злоупотребе: слово против ’новоромантичара’ ”, 3. издање, Стубови културе, Београд, 2011.

 

http://www.srpskikulturniklub.com

Poslednji put izmenjenoнедеља, 15 март 2015 16:36
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING