Menu
СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА   Ко се...

Драган Марјановић: Србијанство и Косово

Драган Марјановић: Србијанство и Ко…

Како, гледано идејом срби...

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА О СРБИЈАНСТВУ

ИЗЛАЗ ЈЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ – ПОУКА …

Појам „србијанство“ се ко...

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВО ЧУВАМО ?! (ИЛИ – МОЋ СИМБОЛА)

Драган Марјановић: НЕ ВАЉА ДА КОСОВ…

Беше ли да је неко најављ...

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИКА ТВАРИ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

Драган Марјановић: БОЖАНСКА ДИНАМИК…

„И зато ће им Бог послати...

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Ђорђе Ивковић: О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ

Иван Гундулић, вредан 5...

Радован Дамјановић : Срби су најстарији народ и лингвистика то доказује!

Радован Дамјановић : Срби су најста…

Гост емисије "Интервју" б...

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ…

Времена су уистину тешка,...

666

666

Чудан, али врло јасан зна...

Весна Веизовић: Кад материја поједе дух у души остаје амбис или како гинемо у информацином рату

Весна Веизовић: Кад материја поједе…

Св. Пајсије Светогорац: „...

Prev Next

Владислав Ђорђевић: О ЖЕНСКОМ ЛИЦЕМЕРЈУ И ДРСКОСТИ

Владислав Ђорђевић: О ЖЕНСКОМ ЛИЦЕМЕРЈУ И ДРСКОСТИ

У среду 4. маја 2016. у електронском издању Политике појавио се чланак „Правда је у рукама жена”. Он представља прворазредан пример женског лицемерја и дрскости. Доказ? Иако прва речница наднаслова констатује да „даме чине више од две трећине судија у Србији”, он се завршава констатацијом да је „наше друштво и даље доминантно патријархално”. Невероватан салто мортале. Колико је то жена потребно да ради у судовима да би наше друштво престало да буде „доминанто патријархално”? Kада би у нашим судовима радило и 100 посто жена, феминисткиње би се и даље жалиле на дискриминацију. Не постоји начин да се феминисткињама удовољи.

Теза да је судство скоро потпуно феминизовано није нова. На порталу СКК још 23. маја 2012. објавио сам чланак „Феминзација правосуђа”. У првој реченици сам устврдио: „У судовима и тужилаштвима ради дупло више жена него мушкараца. Правосуђе се претворило у женску браншу.” У наставку чланка сам тврдио: „Феминизација правосуђа не само да има за последицу систематско фаворизовање жена у позитивном праву, него и неефикасност правосуђа.” Све што сам тада изнео овај чланак из Политике је потврдио, иако није имао ту намеру.

Кренимо редом. Први пасус гласи: „Више од две трећине судија у Србији су жене: од укупно 2.800 судија нема ни хиљаду мушкараца. Највећи основни суд у Србији – Први основни суд у Београду има 133 судије, од којих је 111 жена и 22 мушкарца, док постоји и неколико мањих судова без иједног мушкарца.”

Очигледно је да су мушкарци у мањини у судству и да су они „родно неравноправни”. Ипак, реч је добила Ања Зрелац, председница новоосноване Асоцијације жена судија Србије која је апсурдно устврдила да су заправо жене у судству дискриминисане и то стога што је „много више жена на судијским функцијама”! Исусе Боже!

У наставку се напомиње да се Асоцијација залаже за „родну равноправност мушакраца”. То је лепо, али не даје се сугестија да би се то могло постићи када би се повећао број судија мушкараца бар на половину. Толико о искрености борбе Асосијације жена судија Србије за „родну равноправност”.

Надаље председница Асоцијације тврди да „систем није прилагођен женама”. У чему то није прилагођен женама? По томе што „судије добијају оцене за свој рад и од тога зависи и њихово напредовање”. Али шта је ту ненормално? Шта је ту дискриминаторно? Нема ништа нормалније на свету од тога да „судије добијају оцене за свој рад” и да „од тога зависи њихово напредовање”? Од чега другог? Од броја попијених кафица? Или од броја попушених цигара? Или од дужине трепавица? Или од дужине ноктију? Или дужине сукње? Или од боје косе?

Али наша председница у томе малициозно види намеру да се жене дискриминишу. Како? Па, „жене судије често желе да се врате на посао убрзо после рођења детета, да не би трпела њихова каријера”. То може бити тачно, али шта је ту ненормално? Зар би требало да се не враћају на посао како би им каријера напредовала? Како особа може да напредује у каријери, а да није на послу?! Како јој се може оценити квалитет обављеног посла, ако није на послу?! Где је ту логика?!

Заправо, сама чињница да жене због трудноће и порођаја одсуствују с посла представља велику привилегију. Наиме, то им се плаћа и убраја у радни стаж! Шта је дискриминаторно у томе да добијате плату, а не радите?! Први пут у историји човечанства једна група људи не ради, добија плату као да ради и још се жали на дискриминацију! Исусе благи! Како је могуће то да се оно што је најочитија привилегија третира као дискриминација!? То је могуће само ако вам је неко испрао мозак! А то управо феминисткиње раде!

А када је реч и породиљском одсуству, оно је у Србији међу најдужим на свету! Стога наше судије жене имају најмање разглога да се жале. Али авај! Ту логика не помаже!

Председница Асоцијације прави нови салто мортале додајући: „Ми се залажемо за то да и жене судије могу да се врате на посао”. Сад одједном желе да се врате на посао. А ко им то брани? Никакав закон им то не брани. Он им даја привилегију да одсуствују с посла, а не брани им да се на њега врате.

Колико феминизација судства утиче на његов рад она сама признаје: „Ако увек жена одлази на породиљско одсуство и на боловање због деце, онда ни судство не може да буде ефикасно ако су судије у већини жене”. Овде се тврди да одсуство судија жена због породиљског одсуства или боловања због деце утиче на неефикасност судства. То је тачно. Али то је логично. Али шта је решење? Председници не пада на памет да сугерише то да је решење у смањењу феминизације судства. Још јој мање пада на памет да сугерише смањење дужине породиљског одсуства. Сва та логична решења Ањи не падају на памет, јер она нарциосоидно брине само за себе и за Асоцијацију коју заступа. Чист егоизам.

У налету искрености Ања признаје: „Када је судија, због дечјих болести, одсутна недељу или две, сва њена заказана суђења се одлажу на месец или два. Када судија оде на трудничко и породиљско боловање, све њене предмете преузимају друге судије, али због промене председника судског већа, суђења морају да почну из почетка. То је и делимичан одговор на питање зашто многа суђења трају годинама.” Вероватно ова одсуства нису једни разлог неефикасности судства, али сугурно су један од разлога. Али једино логично решење – повећање маскулизације судства или скраћење породиљског одсуства – Ањи не падају на памет. Ова вешта феминисткиња скрива логичко решење као змија ноге.

Али то нису једини проблеми који прате феминизацију судства. Ања додаје: „Многе судије због каријере одлажу заснивање породице и мајчинство, па један број њих остаје без деце.” То може бити тачно. Али, ко је за то крив? Опет мушкарци? Опет патријархално друштво? Тако је то са женском логиком! Када се баве каријером, жале се да због тога трпе породица и мајчинство, а када се баве породицом и мајчинством, жале се да трпи каријера? Никада им се и ничим не може удовољити. Сва та пренемагања су продукт накарадног феминистичког васпитања и индоктринације. Чуднио је само то да јавност трпи те марифетлуке.

Али ту жалбе не престају. Сада се Ања жали да „у судству има много жена које саме подижу децу”. Вероватно и има. Али, ко је за то крив? Опет мушкарци? Опет патријархално друштво? А да то није управо последица њихових погрешних приоритета и нереалних очекивања. О самокритичности опет ни речи. Увек су криви неки други.

Ево нове зврчке. Чињеница да многе жене судије саме подижу децу разлог је њихове дискриминације, јер – Боже мој! – „немају исте услове као мушкарци судије”. Опет невероватни салто мортале. Па, и логично је то да судије жене које саме подижу децу „немају исте услове као мушкарци судије”. Бесмислено је и идиотски претпостављати да су мушкарци и жене биолошки и психолошки исти, и да су им приоритети и амбције исти. Напросто нису. Нити могу бити. Чланак је малициозно и игнорантско закерење.

После свега Ања се жали на то што се „у правосуђу напредује на основу резултата рада и оцена које добијамо на основу правилника о оцењивању рада судија и председника судова”. Али шта је ту ненормално? Шта је ту неморално? На основу чега да се оцељује рад судија? На основу броја промењених пелена? На основу чега? Чини се да Ања апелује на увођење двоструких стандарда за оцењивање рада судија: једног за жене, а другог за мушкарце, при чему би се жене третирале унапред повољније. Ово је увијен предлог за привилеговање жена, а оно инако већ постоји. Томе нема краја… Само још, па још привилегија… У бескрај…

Поред свега сазнајемо и један не неважан биографски податак. Ања Зрелец је „супруга адвоката Владимира Зрелеца, који је у децембру прошле године преминуо после рањавања” Дакле, једна удовица се јавно жали на свој положај, иако је жива и здрава, а њен супруг мртав и без знакова да ће његово убиство бити осветљено, јер „полиција и тужилаштво још немају осумњичене за ово убиство”. Ањи не пада на памет да протесује за убиство свог супруга, нити уопште против насиља над мушкарцима. Она не води статистике о томе. Нити мари за то. А да је убијена жена судија, о томе би брујала на сва уста. Феминисткиње заправо нимало не занима „родна равноправност”. Њих занимају само оне саме.

Али лицемерју никад краја. Сазнајемо и то да се Асоцијација жена судија залаже за побољшање едукације „судија у области људских права, родне равноправности, забране свих врста дискриминације, са нагласком на права жена и деце”. Опет се инсистира на заштити жена и деце, иако су они већ довољно законодавно заштићени. Заправо, презаштићени.

Али лицемерству никад краја. Ања каже: „Жене судије стално балансирају између судијске одговорности и обавеза према деци. Суђење у разумном року и добре оцене подразумевају много одрицања када је о породици реч. Ако узмемо само одвођење детета у школу и довођење из школе, јасно је да жена која има добре резултате рада, која је посвећена послу и суди ефикасно и квалитетно, мора имати помоћ у подизању деце. Највише судија има у основним судовима, где су плате 750 евра у динарској противвредности, што није довољно  да се у кући запосли жена која ће бринути о деци.”

Дакле, жене које уживају највеће друштвене привилегије, имају најбоље послове и када је реч о плати (у Србији је 750 евра луксуз) и о условима рада (у топлом и на сигурном) жале се на то што не могу унајмити жену да им чува бебу. Али колико других жена то може приуштити? Да ли то могу приуштити жене које раде у продавници, пекари, трафици, пијаци? Дакле, жене које уживају највише друштвене привилегије су похлепне и захтевају још веће плате и још веће привилегије. Врло себично.

Али лицемерју никад краја. Реч добија адвокат Радован Лазић, председник Управног одбора Удружења тужилаца Србије и члан Државног већа тужилаца. Он каже: „На функцијама заменика јавног тужиоца у свим тужилаштвима у Србији налази се више од две трећине жена.” Тај податак само потврђује тезу о доминацији жена и у тужилаштвима.

Лазић одмах додаје да на руководећим позицијама „убедљиву већину чине мушке колеге”. То би могло да укаже на мушку доминацију у тужилаштвима. Можда. Али можда то указује на то да жене напросто не желе ту позицију. Можда је оне саме избегавају као претешку или превише рискантну.

О феминизацији судства он додаје: „Могло би се рећи да је данас правосуђе доминантно женска професија са углавном мушким шефовима. Ипак, на челу Републичког јавног тужилаштва је жена, сада већ у дугом мандату, а то је и прва дама у историји на челу тужилаштва Србије.” У цели узев, судије жене нимало немају ралог да се буне за дискриминацију у судству. Може само да се буни јавно мњење, јер је због феминизације судство поприлично неефикасно, а породица у кризи.

На крају чланка се поново сугерише да каријере жена судија трпе због породичних обавеза. То је тачно. Али, шта је ту ненормално? Од када је света и века било је познато да мушкарци и жене имају делимично различите приорите када је реч о послу, каријери и породици. Оно што се одувек сматрало нормалним и природним, сада се – под утицајем феминистичке индоктринације – сматра ненормалним и непиродним.

Да сумирам. Чланак „Правада је женским рукама” – објављен 4. маја 2016. у електронској Политици – прворазредни је пример женског лицемерства и подлости. Док жене судије уживају највеће друштвене привилегије, овде се једна од њих пренемаже: жали на дискриминацију. Крајње лицемерно и дрско!

http://www.srpskikulturniklub.com

Poslednji put izmenjenoнедеља, 26 јун 2016 09:25
nazad na vrh
Irish bookie Coral cbetting.co.uk location at United Kingdom

Категорије

Линкови

Локалне вести

Алати

О нама

Пратите нас

List with onlain bookmakersGBETTING